Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da su prvi pokazatelji još jedan od dokaza da u Srbiji, uprkos velikom broju banaka, ne postoji prava konkurencija, već se pre može govoriti o kartelisanju u toj oblasti.

- Više od 30 banaka, pri čemu tržišno učešće nekih od njih iznosi od 10 do 12 odsto, ne znači da je postignuta veća konkurencija. U Hrvatskoj, recimo, dve ključne banke, Zagrebačka i Privredna banka Zagreb, kontrolišu više od 45 odsto tržišta, ali to nije rezultiralo visokim cenama bankarskih usluga. Naprotiv, efektivne kamatne stope su mnogo niže nego kod nas. Nasuprot tome, u Srbiji je na snazi prećutni sporazum između bankara - da se sledi lider, ili prva dva igrača koja vode igru - ističe Đukić.

On kaže da je Srbija bila i ostala atraktivno tržište, jer su bankari pronašli siguran model za ostvarivanje profita. U jednom trenutku, to je bio sektor sa stanovništvom, i to je trajalo sve dok Narodna banka nije uvela restriktivne mere. Onda su bankari shvatili da je privredi neophodno brzo i efikasno kreditiranje, i na mala vrata su uveli sektor kros border kredite. Sve to je rezultiralo enormno visokim zaradama, koje je nemoguće ostvariti bilo gde u Evropskoj uniji. Zato i ne treba da čudi podatak da su inostrane banke, prevashodno austrijske, odlučile da nastave sa svojim aktivnostima na srpskom tržištu, koje im donosi ekstremno visoke profitne stope, pa makar to podrazumevalo i određeni rizik, konstatuje Đukić.

Nasuprot tome, Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije, podseća za Danas da je već dve godine kreditni rejting Srbije nizak (BB-), uprkos činjenici da je bankarski sektor jedan od najstabilnijih u Evropi.

- Situacija je neuporedivo bolja nego u drugim zemljama, gde je ušao kapital iz EU. Kod nas je rizik minimalan, stopa prinosa na kapital je nešto niža, ali to ne znači da se ne može pristojno zaraditi od marži. Ilustracije radi, profitabilnost bankarskog sektora, merena stopom prinosa na sopstveni kapital, prošle godine je iznosila 8,3 odsto (posle oporezivanja 7,9 odsto). Ali, te profitne stope bankarskog sektora znatno su niže u odnosu na zemlje regiona, gde je prosečna stopa prinosa dvocifrena i kreće se između 10 i 18 odsto - tvrdi Dugalić.

Naš sagovornik podseća da je politika kamatnih stopa, a samim tim i marži, posledica određenih mera monetarne politike. „U Srbiji su kamatne marže, koje banke obračunavaju na dinare, uslovljene stopom inflacije, i visokim stepenom obavezne rezerve od 45 odsto, što kao krajni rezultat daje i visoke kamate. Tako je, primera radi, kamatna marža na dinarske plasmane, u decembru prošle godine iznosila 10,79 odsto na godišnjem nivou, jer je referentna kamatna stopa bila 17,79 odsto“, objašnjava Dugalić.

Ekstraprofit

Kamatne marže na dinarske kredite, na mesečnom nivou, od početka ove godine, kreću se oko 1,5 odsto. Najviše su kamate za gotovinske kredite stanovništvu, i kreću se od 2,5 do 3,5 odsto mesečno, što na godišnjem nivou premašuje 35 odsto (u februaru je dostignut maksimum od 54 odsto). Drugim rečima, kamatne marže, koje banka zaračunavaju, i dalje su najviše u regionu. Primera radi, marže u Hrvatskoj niže su pet odsto na godišnjem nivou.