Lišovolik, međutim, ističe da takva podrška nije dostupna budžetu automatski, već samo u izuzetnim okolnostima i u dogovorenom okviru. „Konkretno, do toga bi moglo doći u slučaju jasnog nedostatka dostupnog budžetskog finansiranja pod razumnim i neinflatornim uslovima“, dodaje on.

Na primeru Srbije to znači da će Vlada Srbije morati da ponudi kredibilnu strategiju izlaska iz tog vida privremene budžetske podrške u formi kredibilnog i održivog, a ne ad hoc smanjenja troškova ili povećanja prihoda, rekao je Lišovolik.

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je krajem jula da će Vlada razmatrati mogućnost da MMF-u bude predloženo da jedan deo novca od tri milijarde evra, koliko je ta finansijska institucija odobrila Srbiji, bude usmeren na popunjavanje budžetskog deficita.

Srbija je do sada povukla 800 miliona evra, dok je za povlačenje ostalo 2,2 milijardi evra. Važećim ugovorom s MMF-om dogovoreno je da sva sredstva iz tog stand baj aranžmana idu u devizne rezerve za odbranu kursa dinara.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić se takođe zalažio za taj vid pokrivanja budžetskog deficita jer Centralna banka, prema njegovim procenama, verovatno neće morati da povuće ceo iznos aranžmana.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda 24. avgusta stiže u Srbiju, na drugu reviziju stend baj aranžmana. Predstavnici MMF-a će tokom posete Srbiji, do početka septembra, razgovarati sa zvaničnicima Vlade Srbije, Narodne banke Srbije i s predstavnicima privatnog sektora i akademskih krugova.