S obzirom da su finansije vlada pod pritiskom slabljenja privrednog rasta, zona evra će ubuduće još teže spasavati krizom uzdrmane banke i obuzdavati rast cene zaduživanja koji je Italiju i Španiju gotovo doveo do bankrota, smatraju ekonomisti.

Već u drugoj nedelji januara počeće aukcije obveznica Italije i Španije koje će pokazati da li se zona evra konačno izborila sa dvogodišnjom krizom.

Naime, ako kamate na tim aukcijama budu niže, porašće nada da deluju mere štednje koje vlade sprovode kako bi smanjile deficite, kao i obilna podrška finansijskog sistema od strane Evropske centralne banke (ECB).

Ukoliko prinos na obveznice i tada bude visok, to će značiti da tržišta strahuju od nemogućnosti otplate vladinog duga zemalja u krizi, kao i od pada privrednih aktivnosti i, u najgorem slučaju, propasti 17-člane zone evra.

Ekonomisti, uz italijanske i španske aukcije, u ključno na početku 2012. godine ubrajaju i mogući pad zone evra u recesiju - ako već nije u recesiji, smanjenje poreskih prihoda i povećanje budžetskih deficita.

Na dnevnom redu će već na startu godine biti i sporazum Grčke sa kreditorima o otpisu duga za 50 odsto kako bi se ta gotovo bankrotirana zemlja postavila "na noge".

Analitičari ukazuju da vlade zone evra, Evropska komisija i ECB moraju da deluju zajedno da bi ubedili finansijska tržišta da će vlade sa dužničkim problemima otplatiti dugove i da stoga zaslužuju da se povoljnije zaduže.

Bojazni od bankrota doprinele su skoku kamata na obveznice i zaduživanje vlada radi otplate obaveza koje dospevaju postajalo je sve teže, odnosno skuplje. Žrtve su bile Grčka, Irska i Portugalija koje su morale da traže spasilačke pakete zajmova.

Ukoliko na januarskim aukcijama dužničkih papira Italije i Španije kamate budu visoke, ECB bi mogla da kupi veliku količinu tih obveznica, što je ta banka do sada odbijala fokusirajući se na kreditiranje banaka kako bi one mogle da podržavaju privredu.

Eksperti upozoravaju da će Italiji koju muči usporen privredni rast, i Španiji, sa stopom nezaposlenosti od gotovo 23 odsto, biti još teže ako dužnička kriza uvuče celu zoni evra u recesiju.

Ekonomisti Ernsta i Janga (Ernst&Young) prognoziraju zoni evra blagu recesiju u prvoj polovini 2012. i rast od samo 0,1 odsto u celoj godini, kao i stopu nezaposlenosti od deset odsto u narednih nekoliko godina.

Te sumorne privredne perspektive dodatno će otežati vladama koje nastoje da uvere birače da prihvate veća smanjenja potrošnje, penzija i plata u javnom sektoru uz povećanje poreza.

Istovremeno će nove vlade u Španiji i Italiji biti pod pritiskom da pokažu napredak u smanjenju rashoda.