Zvanični London je ocenio da bi primena plana Komisije mogla da potkopa autoritet i značaj koji sada imaju nacionalne institucije za regulisanje poslovanja finansijskih organizacija.

Predsednik EK Hoze Manuel Barozo je, međutim, ukazao da se ne sme propustiti prilika za usvajanje jedinstvenog zakondavstva kojim bi se precizirali uslovi i način poslovanja banaka.

Barozo je rekao da je nastupilo vreme kada bez odlaganja treba usvojiti nove propise za finansijsku super-kontrolu u okviru bankarskog mehanizma EU.
"Ja mislim da ćemo mi to i učniti", rekao je Barzo na današnjoj konferenciji za štampu u briselskom sedištu 27-članog bloka zemalja.

Suština plana EK za promene u evropskom bankarstvu je da se odgovarajućim zakondoavnim izmenama pruži zadovoljavajući odgovor na globalnu finansijsku krizu i debakl kreditnog tržišta, prenela je agencija Rojters.

Plan EK je zasnovan na programu koji je ranije dao bivši guverner Banke Francuske Žak de Larozijer i na principima usvojenim od strane političkih prvaka EU, ističe se u izveštaju britanske agencije.

Namera EK je da realizacijom tog plana uspostavi neku vrstu regulatorne funkcije na finansijskom tržištu EU, gde su već integrisane i dominantne multinacionalne banke kao što su HSBC, "BNP Paribas", "Santander", čak i pod uslovom da zakoni o superviziji poslovanja finansijskih institucija ostanu na nacionalnom nivou.

U krugovima stručnjaka se smatra da je zaoštravanju tekuće kreditne krize u mnogome "kumovalo" i nepostojanje jasne slike kako se nestabilnost u nekoj od banaka može odraziti nepovoljno na poslovanje drugih finansijskih institucija.

Komisija je predložila da se budući nadzor nad poslovnom aktivnošću finansijskog sektora obavlja posredstvom dva panevropska regulatorna tela. Prvo od ta dva tela - Evropski savet za sistemske rizike - sastojaće se od centralnih bankara i predstavnika nacionalnih regulatornih organa. Njihova uloga biće da pažljivo prate situaciju i na vreme upozoravaju na pojavu mogućih rizika u poslovanju finansijskih institucija i pozovu na konkretnu akciju, pre nego što se događaji otrgnu kontroli.

Evropska centralna banka (ECB), koja je sada nadležna za vođenje monetarne politike u 16-članoj zoni evra, trebalo bi, prema predlogu EK, da bude predsedavajući u Savetu za sistemske rizike.
Britanija i nacionalni bankarski regulatori su, međutim, ocenili da takva uloga ECB daje previše ingerencija centralnoj monetarnoj instituciji zone evra, čije sedište se nalazi u Frankfurtu.

Evropski komesar za finansije Haokin Almunia je izjavio, povodom novog plana EK, da "ozbiljni rizici za finansijsku stabilnost, sistemske prirode, nisu zapaženi pre nego što je tekuća kriza počela."
Alumnia je rekao da treba učiniti sve što je neophodno da bi se usvojili propisi radi izbegavanja problema koji su karakteristični za bankarski sistem EU od izbijanja globalne finansijske krize.

Panevropski Savet za sistemske rizike trebalo bi, takođe, zajedno sa Odborom za finansijsku stabilnost pri Međunarodnom monetarnom fondu, da prati globalnu finansijsku situaciju i pravovremeno upozorava na moguća nepovoljna kretanja.
Komisija je, osim toga, predložila i osnivanje grupe sa izvršnim ovlašćenjima, u kojoj bi bile tri nove panevropske strukture vlasti, sa pravom da stalno prate aktivnost finansijskih institucija, a u skladu sa propisima EU.

Tri nove strukture vlasti bi imale pravo da prate i kontrolišu rad bankarskih organizacija, osiguravajućih kompanija, a takođe da obezbede sigurnost rada celokupnog finansijskog tržišta u EU.

Plan EK treba, kako navodi Rojters u izveštaju iz Brisela, da dobije odobrenje učesnika junskog samita EU, a planirano je da se u zakonsku formu uobliči kasnije u toku ove godine.
Zvaničnici EK ističu da žele usvajanje regulatornog sistema EU za finansijsku sferu do kraja iduće godine, što je brže nego što se predviđalo u ranijem predlogu bivšeg čelnika Banke Francuske.

Konačnu reče o predloženoj reformi finansijskog sistem EU imaće, kako su napomenuli predstavnici EK, Evropski parlament i države - članice Unije.