Vlada Velike Britanije je izdvojila 781,2 milijarde evra za ponovno uspostavljanje poverenja u svoje banke, najviše od svih 27 članica EU.

Danska, čijih je 13, od 140 banaka, spasla centralna banka te zemlje ili su ih preuzeli rivali, utrošila je za te svrhe 593,9 milijardi evra, predočeno je u izveštaju Evropske komisije, Evropske centralne banke i članica EU.

Na trećem mestu su nemačke banke koje su dobile ukupno 554,2 milijarde evra pomoći. Dalje slede Irska sa 384,5 milijardi evra, Francuska, sa 350,1 milijardom evra, Belgija sa 264,5 milijardi evra, Holandija sa 246,1 milijardom evra, Austrija sa 165 milijardi evra, Švedska sa 142 milijarde evra, dok je na desetom mestu Španija sa 130 milijardi evra, navodi agencija Blumberg.

Ukupna izdvajanja članica Unije, namenjena spasavanju banaka i oživljavanju privrednog rasta, nadmašuju godišnji bruto domaći proizvod Nemačke, čija privreda je u EU bez premca.

Navedene mere su takođe doprinele povećanju budžetskog deficita zone evra u 2008. na najviši nivo za tri godine. Evropska komisija, izvršno telo EU, planira da oformi prve agencije na nivou Unije, koje bi imale ovlašćenje za donošenje propisa, radi nadgledanja rizika u privredi tog bloka, nakon što je sadašnja kriza pričinila 460 milijardi dolara (328 milijardi evra) gubitaka i otpisa aktiva širom Starog kontinenta.

Vlade članica EU su, inače, odobrile oko 311,4 milijarde evra u vidu kapitalnih injekcija, 2,92 biliona evra kao garancije za obaveze banaka, 33 milijarde evra za oslobađanje od loših aktiva i 505,6 milijardi evra za podsticaj likvidnosti i finansiranje banaka, ili približno 3,8 biliona evra, navedeno je u dokumentu.

Vlada SAD i američke Federalne rezerve su za te namene utrošile, pozajmile ili odobrile 12,8 biliona dolara (9,16 biliona evra), što je bezmalo jednako vrednosti ukupne proizvodnje u SAD u godini, okončanoj 31. marta 2009.