Razvodnjavanje novog modela rasta

Autor: Mihail Arandarenko

Foto: Dragan Milošević

Nijedan od ključnih problema srpske privrede neće biti rešen. Skoro ništa u ponašanju političko-privredne elite i srednje klase od početka ekonomske krize ne sugeriše da su postale dovoljno zrele i odgovorne da opšti interes, dugoročni privredni napredak, društvenu koheziju i solidarnost, stave iznad kratkoročnog interesa očuvanja sopstvenih distributivnih dobitaka iz prethodnog perioda

Globalna ekonomska kriza koja se proširila na Srbiju krajem 2008. nije nasilno prekinula jednu stabilnu uzlaznu liniju privrednog rasta, već je samo nešto ranije razotkrila krhkost i dugoročnu neodrživost dotadašnjeg privrednog ustrojstva Srbije.

Pod uticajem ekonomske krize, u političkoj i stručnoj javnosti se postepeno tokom 2009. izgradio konsenzus da je neophodno preći na novi model rasta. Novi model bi trebalo da označi radikalan zaokret od dosadašnjeg rasta zasnovanog na pregrejanoj tražnji i uvozu, velikoj javnoj i privatnoj potrošnji i posledičnim rastućim spoljnim i unutrašnjim neravnotežama, prema uravnoteženom i održivom rastu zasnovanom na štednji i investicijama, proizvodnji i izvozu.

Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.