Naime, u pomenutoj kolumni, pod nazivom „Politika konkurencije“, objavljeno je više podataka i stavova koje najblaže rečeno ne odgovaraju istini, dok se za neke komentare može konstatovati i da su zlonamerni. Ne želeći da ulazimo u diskusiju o specijalizovanosti u ovoj oblasti, dobroj nameri, kao i pravu na sopstveno mišljenje svakog vašeg saradnika, želimo da ukažemo na određene činjenice, radi potpunije informisanosti čitalaca i stručne javnosti, a u skladu sa Zakonom o javnom informisanju (članovi 50 – 57. Zakona).

U pomenutom tekstu, autor se na samom početku osvrnuo na značaj politike konkurencije kao jedne od najvažnijih ekonomskih politika iznoseći da je „cilj ove politike da spreči zloupotrebe od strane velikih učesnika i da štiti potrošača…“.

Iz navedenog se može zaključiti da je namera autora da ukaže na značaj postojanja politike zaštite konkurencije, oličene u pravnom okviru – Zakonu i podzakonskim aktima, na aktivnosti koje učesnici preduzimaju na tržištu.

Međutim, postojanje pravnog okvira svakako nije dovoljno i ne može da spreči učesnika na tržištu da izvrši povredu konkurencije. U slučaju kršenja Zakona, bilo svesnog ili iz nehata, a nakon sprovedenog postupka i utvrđene povrede, Komisija u skladu sa svojim nadležnostima takvog učesnika na tržištu – kažnjava.

Dalje se u tekstu navodi da se „obično smatra da postoji dominantan položaj ukoliko jedan učesnik ima 40 odsto ili više tržišnog učešća“.

Možda je u pitanju loše ili pogrešno odabran termin, ali Komisija za zaštitu konkurencije u svom poslu ništa – ne smatra. Komisija, u složenim i interdisciplinarnim postupcima koje vodi, polazi od zakonske pretpostavke da učesnik sa više od 40 odsto učešća na tržištu ima i dominantan položaj. Ova pretpostavka mora biti dokazana i potvrđena i primenom drugih kriterijuma.

Dakle, u postupcima koje vodi, Komisiji nije ostavljena sloboda da smatra, već da u skladu sa zakonom propisanom procedurom utvrdi postojanje dominantnog položaja na relevantnom tržištu uzimajući u obzir sve elemente predviđene u prvom stavu člana 15. Zakona (udeo na tržištu, ekonomsku i finansijsku snagu, mogućnost pristupa tržištima snabdevanja i distribucije, pravne ili činjenične prepreke za ulazak na tržište).

Nakon uvodnog razmatranja značaja zaštite konkurencije autor se osvrnuo na godišnji Izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), kojim se ocenjuje napredak zemalja u procesu tranzicije (ukupno njih 29, među kojima je i Srbija) u devet oblasti. Tu je izneta konstatacija da je Srbija u oblasti politike konkurencije dobila jako lošu ocenu 2+, kao i čuđenje kako je to moguće s obzirom na harmonizaciju naše regulative sa regulativom EU.

Radi pojašnjenja i potpune informacije – ocenjivanje u ovom Izveštaju se vrši ocenama od 1 do 4+. Samo jedna od razmatranih država (Estonija) ima ocenu 4- za pomenutu oblast politike konkurencije, dok se sve preostale kreću u rasponu od 1 do 3. Samo dve države (Rumunija i Srbija) su ostvarile napredak u protekloj godini, što je i eksplicitno navedeno: „Srbija je ostvarila napredak zbog izmena zakonskog okvira za zaštitu konkurencije u pravcu harmonizacije sa EU regulativom, kao i zbog jačanja ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije.“

Takođe, napredak u oblasti politike konkurencije je JEDINI napredak koji su stručnjaci Evropske banke prepoznali u Srbiji u svih devet oblasti koje su analizirali!

Ne ulazeći u polemiku i odgovaranje na kritike bilo kog pojedinca, naglašavamo da su u prethodnih godinu dana, po prvi put od osnivanja Komisije, pred Upravnim sudom potvrđena rešenja u više slučajeva (pa i onim najzahtevnijim – gde su izrečene novčane kazne), što je razmatrano i u institucijama EU i ocenjeno kao veliki pozitivan korak.

Takođe, Komisija je baš u pomenutom periodu bila predmet ekspertske Peer review analize, koju su vodili stručnjaci Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD), a čiji nalazi svedoče o izuzetnom napretku u radu i vidljivim rezultatima u prethodnoj godini (celokupan Izveštaj se može pogledati na internet adresi http://www.unctad.org/en/docs//ditcclp2011d2_en.pdf).

Smatramo da je kritički osvrt na svačiji rad, pa tako i rad naše institucije, veoma koristan u pogledu ukazivanja na eventualne propuste i posmatranje stanja stvari iz drugačije perspektive. Ipak, način na koji su iznete nepotpune i paušalne ocene, može bitno da naruši reputaciju institucije, pogotovo što su takvi stavovi došli od nekoga ko predstavlja akademsku javnost.

Tako na primer, ukazivanje na formiranje cena taksi usluga u Beogradu i ograničenje maksimalnog broja taksista, kao slučajeve suprotne principima tržišne ekonomije, zahteva prethodno informisanje o mogućem postupanju Komisije u navedenom slučaju. Naime, na internet stranici Komisije, javno je dostupno mišljenje: Nadležnost Komisije u odnosu prema državnim organima http://www.kzk.org.rs/kzk/wp-content/uploads/2011/07/prema-drzavnim-organima.pdf

U pomenutom mišljenju navedeno je: „U situaciji kada državni organi obavljaju poslove iz delokruga utvrđenog zakonom i ne učestvuju u prometu robe ili usluga, odnosno ne deluju kao učesnici na tržištu, Komisija za zaštitu konkurencije nije nadležna za postupanje po ovakvim zahtevima“.

Navedeno za državne organe, analogno je primenjivo i na organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

U slučaju da neki državni organ donese propis ili primenjuje propis koji je od uticaja na konkurenciju, mogućnost Komisije je da reaguje isključivo davanjem mišljenja. Komisija je u brojnim situacijama koristila upravo ovu svoju nadležnost, o čemu je podatak takođe dostupan u izveštajima o radu koje Komisija godišnje prezentuje Skupštini i objavljuje na svojoj internet stranici: www.kzk.org.rs

Međutim, uspeh u slučaju davanja mišljenja direktno je vezan za činjenicu da nije obezbeđen dovoljno čvrst mehanizam da mišljenja Komisije budu obavezujuća.

Komisija za zaštitu konkurencije će nastaviti da obavlja zakonom poverene aktivnosti na stručan i nepristrasan način, u cilju zaštite konkurencije na tržištu Republike Srbije i naročito koristi potrošača.

Komisija za zaštitu konkurencije