emg home
RSS
Ekonom:east magazin

Ekonom:east magazin, Broj 613-614, 01. mart 2012.

Poslovne vesti

Srbijagas

Sa General Electric u zajedničke poslove

Američka kompanija Dženeral elektrik (General Electric) zainteresovana je za učešće u projektima Srbijagasa, saopštilo je to javno preduzeće. Na sastanku poslovodstva Srbijagasa i delegacije Dženeral elektrika bilo je reči o projektima gasnih centrala, magistralnih gasovoda, interkonekcije prema Rumuniji i Bugarskoj, kompresorskim stanicama za gasovod Južni tok, podzemnim skladištma gasa u Srbiji i LNG terminalu u Pančevu. Na sastanku generalnog direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića i delegacije Dženeral elektrika analizirane su mogućnosti i načini investiranja i pozicioniranje te američke kompanije u projektima za koje postoji obostrana zainteresovanost.

Mercator

U 2012. investicije u Srbiji najmanje 25 miliona evra

Mercator će ove godine preuzeti nekoliko manjih trgovinskih lanaca u Srbiji, a pored toga će investirati najmanje 25 miliona evra, kazala je novinarima članica uprave Mercatora za jugoistočnu Evropu Stanka Čurović. Ona nije želela da precizira o kojim lancima je reč, ali je navela da će, ne računajući ta preuzimanja, ukupne investicije Mercatora u Srbiju u 2012. biti 25 miliona evra. “Uprkos tome što je u delu robe široke potrošnje srpsko tržište lane imalo pad, mi smo zadovoljni jer smo kao višeformatni trgovac uspeli da odgovorimo potrebama potrošača”, kazala je Stanka Čurović.

EPS

Američka energetska kompanija ulaže u Srbiju

Predsednik američke kompanije New Generation Power Čirinijev Katurija najavio investicije u projekte korišćenja obnovljivih izvora u Srbiji, saopštila je Elektroprivreda Srbije. NGP će kao deo konzorcijuma firmi s EPS-om 20. marta potpisati pismo o namerama za gradnju 1.430 megavata energetskih kapaciteta vrednih skoro četiri milijarde dolara. „Reč je o projektima od 50 megavata korišćenja solarne energije, 200 megavata na biomasu, 50 megavata za korišćenje otpada, 450 megavata vetroenergije i 680 megavata velikih hidroprojekata”, rekao je Katurija u Briselu na debati „Upoznajte Srbiju kao investicionu destinaciju”.

Vip mobile

U 2011. prvi put operativna dobit

Kompanija Vip mobajl (Mobile) objavila je da je u 2011. godini prvi put poslovala sa dobitkom i da je operativna dobit (EBIT) iznosila 21 milion evra. Prihod Vipa u 2011. godini je porastao za skoro 37 odsto i iznosio je 143,1 milion evra, rekao je član Upravnog odbora Vip mobajla Andreas Graf. Porast prihoda je, kako je istakao Graf, rezultat povećanja broja korisnika i povećanja ukupnog mobilnog saobraćaja, najvećim delom zahvaljujući povećanju broja postpejd korisnika i usluga mobilnog interneta. Vip mobajl je tokom 2011. povećao broj korisnika za 20,8 odsto, na preko 1,6 miliona, rekao je predsednik Upravnog odbora Tanasis Kacirumpas ističući da je kompanija ostvarila dvostruko veći rast nego što je bio rast ukupnog tržišta mobilnih komunikacija. Graf je rekao da je ta kompanija u 2010. imala operativni gubitak od 47,1 milion evra i istakao da je na kraju 2010. prvi put dostigla granicu rentabilnog poslovanja od početka rada u Srbiji 2007. godine.

Centro štampa

Preuzeta Futura plus

Štampa sistem, članica poslovnog sistema „Centroproizvod”, saopštila je da je otkupila potraživanja od pojedinih stečajnih poverilaca „Future plus” i da će reorganizacijom tog preduzeća postati jedan od njenih vlasnika. „Grupisanjem kompanija zajedničke delatnosti stvoreni su uslovi za uspostavljanje stabilnog poslovnog sistema koji će sačuvati više od 4.300 radnih mesta”, saopštili su iz tog preduzeća. Novoformirano preduzeće, kako je istaknuto, postaće po broju zaposlenih jedno od prvih pet preduzeća u Srbiji u privatnom vlasništvu, koje će za poreze i doprinose zaposlenih mesečno isplaćivati više od 700.000 evra. „Centroproizvod” je u februaru 2011. godine od nemačke medijske grupacije VAC (WAZ) kupio lanac kioska u Srbiji „Štampa sistem”, koji od tada posluje pod nazivom „Centro štampa”, dok je „Futura plus” pre stečaja bila u vlasništvu Stanka Subotića.

Robne kuće Beograd

Nova firma za upravljanje

Kompanija „Konfluens properti menadžment” počela je operativno upravljanje „najvećim regionalnim lancem trgovinskih centara”, preduzećem Robne kuće Beograd (RKB). Suvlasnici RKB, „Marfin investment grupa” i „Verano Motors”, ukazali su poverenje kompaniji „Konfluens”, kao vodećoj u oblasti upravljanja nekretninama, da nadalje upravlja njihovim portfoliom komercijalnih objekata. „Konfluens” će, izmedju ostalog, biti odgovoran za planiranje odnosa zakupaca i kategorija proizvoda/usluga, izdavanje prostora i upravljanje odnosima sa klijentima, poslovno planiranje/izveštavanje i zastupanje investitora u svakodnevnim aktivnostima. Prema rečima generalnog direktora RKB Krste Sandića, takva odluka doneta je nakon sagledavanja trenutne situacije na tržištu i u skladu sa planovima razvoja RKB. „Menadžment RKB je, zajedno sa suvlasnicima, a nakon sagledavanja aktuelnih trendova na tržištu, odlučio da angažuje kompaniju ‚Konfluens’, kao vodeću u oblasti upravljanja nekretninama na ovom prostoru. Ovakvu odluku smo doneli sa ciljem da se u narednom periodu unapredi poslovanje i uveća vrednost robnih kuća, kojih na teritoriji Srbije ima ukupno 34”, rekao je Sandić.

NCR

Novi informacioni centar u Beogradu

Američka kompanija NCR otvorila je u Beogradu operativni i informacioni centar, ukupne vrednosti od 3,8 miliona evra, u kome će zaposliti oko 300 visokoobrazovanih ljudi iz Srbije. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije je u okviru Programa za dodelu bespovratnih sredstava za podsticaj investicija kompaniji NCR dodelilo 1,5 miliona evra za nova radna mesta, rečeno je prilikom otvaranja. Kako je istaknuto, NCR je svetski tehnološki lider u pružanju visokokvalitetne i stručne podrške kompanijama iz različitih industrija među kojima su vodeće firme iz oblasti finansija, turizma, ugostiteljstva, telekomunikacija, zabave, igara na sreću, javnog sektora i telekomunikacija u više od 100 zemalja. Centar NCR-a u Beogradu, u kome trenutno ima 200 zaposlenih, pružaće podršku na devet jezika: holandskom, engleskom, francuskom, nemačkom, grčkom, mađarskom, italijanskom, španskom i turskom.

OTP Banka

Veće investicije u planu

„OTP banka” u Srbiji ima ambiciozne planove za ovu godinu kada je u pitanju kreditiranje privrede i stanovništva, i ima likvidna sredstva u evrima i dinarima u ukupnom iznosu od 100 miliona evra. Kako bi se repozicionirala na tržištu Srbije, banka planira proaktivan pristup klijentima, povećanje efikasnosti, veći obim plasiranja kredita, fokusiranje na refinansiranje i reprogramiranje dugova, izjavili su danas predstavnici te banke. Povećanje trzišnog učešća ‚OTP banke’ u Srbiji je prioritet, a sigurni smo da ćemo daljim razvojem proizvoda i usluga iz naše ponude to i postići”, izjavio je zamenik predsednika Izvršnog odbora banke Ivan Radojčić i dodao da je tržišno učešće sada nešto preko jedan odsto. Predsednik Izvršnog odbora „OTP banke” Imre Bertalan istakao je da je ta banka zauzela novi pravac strateškog razvoja u Srbiji koji se u prošloj godini zasnivao na jačanju kapitala i likvidnosti, kao i na dokapitalizaciji banke u dva navrata, u iznosima od oko 20 miliona evra u oktobru i 17 miliona u decembru, što će omogućiti dalji rast i razvoj poslovanja u Srbiji.

Prva petoletka

Povećanje prodaje

Komanija Prva petoletka iz Trstenika saopstila je u utorak da je u 2011. godini imala prihod od 35 miliona evra, što je za četvrtinu više nego godnu dana ranije. Kako se navodi u saopštenju, generalni direktor Prve petoletke Zoran Veselinović je rekao da je dve trećine realizacije u 2011 ostvareno zahvaljujući izvozu i dodao da je plan za narednu 2012. godinu povećanje prodaje za 15 procenata. Petoletka danas izvozi u preko 50 zemalja i prisutna je na svim kontinentima, izuzev Australije. Kako je istaknuto, ponovo uspešno radi sa partnerima iz Rusije, Nemačke, Italije. Proširen je ugovor sa Kamazom, a Petoletka ima ugovoreno partnerstvo i sa firmama Maz, Amkodor, Hanzafleks, Rasteli, Kooneksa, Merkel.


Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.

Korisničko ime: Šifra: Zapamti me

Zaboravljena šifra?


Objavi:

Del.icio.us
Digg
My Web
Facebook
Newsvine

Unestite tekst komentara: