U svojoj četiri decenije dugoj karijeri, sa samo pet filmova, Malik je od onih reditelja koji brižljivo i do tančina filmskim kadrovima analiziraju temu kojom se bave, ulazeći u srž psihološkog stanja likova (odatle toliki monolozi koji nisu ilustrovani slikom, već su s njom u dijalogu – ona im maksimalno proširuje referencijalno polje), istovremeno ih sagledavajući kako u kontekstu društva i vremena, tako i u odnosu na sam univerzum, na beskrajnost, večnost ili ljudsku prolaznost. Stoga su filmovi ovog reditelja i zadobili epitet „filozofski“, a sam Malik po obrazovanju jeste i filozof, odličan poznavalac Hajdegerovog dela – opusa posvećenog upravo temi smisla ljudskog bivstvovanja.

Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.