Dvadeset godina privatizacije: Postoji li crvena nit uspešnosti
Preokret koji su nadživeli vidoviti
Autor: Olivera Bojić, Božidar Andrejić
Ali se, opet, mora reći da je maštovitost bila neophodna kako bi se korak po korak osvajala rigidno branjena društvena svojina koja je bila svima vidljiva kočnica reformi, ali se niko nije usuđivao da tu kočnicu spusti
„Kad svojina nema čuvara, sve je bez zaštite“, „Ko je plati svojina mu vrati“, „Novac nije stranac“ – listajući jednu čudnu polupožutelu brošuricu iz 1990. nailazimo na ove slogane kao naslove na nevelikom tekstu, ilustovanom „autobuščićima“ koji sisaju „autobusicu“…
Na skromnim koricama ponovo karikatura i naslov „Kupujemo BAS za nas“. Dakle u rukama nam je radni materijal za Zbor radnih ljudi preduzeća Beogradske autobuske stanice. Taj Zbor, vrlo brzo može da postane Skupština deoničara ako se radni ljudi opredele da počnu da otkupljuju deonice po upravo u ovo vreme pre 20 godina donetom tzv. Markovićevom zakonu o privatizaciji.
Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: