"Kosovo nije definisano kao formalni uslov, ali je za svaku raspravu o Srbiji u Savetu ministara važno da postoji politička klima u kojoj se odluke o napretku Srbije doživljavaju kao nešto što je nesporno i ne deli članice EU", rekla je Delević u intervjuu za internet portal Euractiv Srbija (www.euractiv.rs).

Ona je ukazala da u EU ne postoji konsensus o tome da li Kosovo jeste država, ali postoji čvrst konsensus o tome da ceo region treba da bude uključen u proces evropskih integracija i proces regionalne saradnje.

"Ukoliko Srbija bude vodila računa samo o onome o čemu u EU nema konsensusa, a ne i o onome o čemu ima, teško će se donositi odluke u vezi sa napretkom naše zemlje ka EU. Bolje je, kao što nam je to pokazalo usvajanje zajedničke rezolucije u Generalnoj skupštini UN, biti katalizator postizanja jedinstva unutar EU, nego stalni kamen spoticanja među članicama", ocenila je Delević.

Govoreći o kandidaturi za članstvo Srbije u EU, Delević je kazala da je klima o tom pitanju poboljšana u Savetu ministara EU, ali da će sam proces od momenta kada Savet od Evropske komisiji zatraži mišljenje o kandidaturi, trajati najmanje šest do devet meseci.

Savet ministara zaseda krajem oktobra, što znači da se mišljenje Komisije u najboljem slučaju može očekivati u maju.

Delević je objasnila da će Komisija, nakon što Savet ministara bude zatražio od nje mišljenje o kandidaturi Srbije, proslediti Upitnik Beogradu, koji bi trebalo da joj pomogne da oceni ostvareni nivo reformi i administrativne kapacitete sa stanovišta predstojećih pregovora o članstvu.

Prema njenim rečima Srbija se za taj korak već pripremala, koristeći upitnike poslate Crnoj Gori i Albaniji.

Direktorka Kancelarije za evropske integracije odgovorila je odrečno na pitanje da li je Brisel olabavio stav o hapšenju i izručenju Ratka Mladića Haškom tribunalu, kao uslovu za nastavak proces evropskih integracija.

"Ne mislim da je olabavljen stav EU prema neophodnosti hapšenja, ali mislim da je postignuta saglasnost među zemljama članicama o tome da je mera napretka u ispunjavanju obaveza izveštaj haškog tužioca
Serža Bramerca. Takva saglasnost znači da nema velikih rasprava o ovom pitanju, ali ne i da se od neophodnosti hapšenja odustalo", istakla je Delević.

Govoreći o godišnjem izveštaju o napretku Srbije u procesu evropske integracije, koji će Evropska komisija objaviti u novembru, Delević je izrazila sumnju da će on biti kao prošlogodišnji, koji je bio "izuzetno dobar".

"Sigurna sam da ćemo imati dosta 'pluseva' u regionalnoj saradnji, primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i u zakonodavnom procesu. Na negativnoj strani, Izveštaj će svakako ukazati na činjenicu da smo spori u formiranju zakonom predviđenih regulatornih tela, poput Komisije za zaštitu prava ponuđača ili Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, što predstavlja primenu ranije usvojenih zakona o javnim nabavkama i zaštiti konkurencije”, kazala je ona.

Dodala je da će Komisija podsetiti i na pitanje vlasništva poslanika nad mandatima, finansiranja političkih partija i povraćaja imovine, što su bile primedbe i u prethodnim izveštajima o napretku.

Balfur: Srbija i Kosovo moraju naći rešenje za status

Evropska unija će dugoročno biti veoma uzdržana da primi novu članicu koja nije rešila statusni
problem i zbog toga Srbija i Kosovo moraju naći rešenje za problem statusa, ocenila je glavni analitičar briselskog Centra za evropsku politiku Rosa Balfur.

"U Evropi niko ne zna kakvo bi bilo takvo rešenje, ali u međuvremenu se mora uspostaviti praktičan pristup tekućim bitnim pitanjima. To otvara i put da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU", rekla je Balfur za internet portal Euractiv Srbija (www.euractiv.rs).

Prema njenoj oceni, i Srbija i Kosovo treba da "uzmaknu od dosadašnjeg nepopustljivog stava", jer sada imaju zaista dobru priliku da se usredsrede na pragmatična pitanja, dok EU ima veliku priliku da bude glavni činilac u regionu, a ne više SAD.

Uz napomenu da nikada nije izričito rečeno da je za ulazak Srbije u članstvo EU uslov priznavanje Kosova, analitičarka briselskog Centra navodi da "činjenički tako ispada".

"Sa legalnog stanovišta i postupka za ulazak nove članice u EU izgleda krajnje teško da Srbija, kao i jednom Kosovo, mogu ući u redove Unije, ako ostane nerešeno pitanje statusa. Međutim, kratkoročno je nerealno očekivati rešenje statusnog problema i zbog toga što je sama EU podeljena oko ovog pitanja, pa taj problem neće biti rešen u doglednoj budućnosti, rekla je ona.

Međutim, dodala je, ako Kosovo i Srbija počnu da normalizuju svoje odnose, ako se na Kosovu i u Srbiji raspline politička zategnutost oko statusnog problema, ako izgledi za ulazak u članstvo postanu opipljiviji, onda će i okolnosti za nalaženje rešenja za status biti mnogo povoljnije.

"Mislim da to i jeste strategija - da se stvore uslovi kako bi za obe strane postalo moguće da dođu do neke nagodbe, sporazuma, kakav god da bude vid, oblik takvog sporazuma", rekla je Roza Balfur.

Dodala je da je odluka Beograda da prihvati da sa EU usaglasi rezoluciju o kosovskom pitanju u UN "zaokret" u odnosima EU i Srbije i da je to "verovatno najbolji, pragmatičan pristup Beograda", jer bi inače nemogućnost da se reši samo pitanje statusa i dalje izazivalo zastoj u regionu.

"Jako je dobro što je sad ponovo prevashodno EU na kormilu zbivanja u regionu i što je uspela da privoli Srbiju da prizna EU kao ključnog igrača u svemu tome. To, naravno, ne daje rešenje za problem, ali
otvara fazu različitog pristupa. Srbija i Kosovo moraju naći praktične načine da se pozabave pitanjima prometa preko granica, trgovine. A ključno je da ovakav razvoj doprinese osetno boljoj perspektivi približavanja EU", rekla je ona.

Prema njenoj oceni, Evropska komisija "uopšte ne bi bila nesrećna" ako bi i Srbija uskoro dobila status kandidata za članstvo u EU.

"Ukoliko Srbija dođe na prag statusa kandidata za članstvo do kraja godine, to bi bio važan boljitak koji može iznedriti EU, jer bi ceo region bio priključen, budući da i Crna Gora i Albanija očekuju dalje korake ka članstvu", rekla je Rosa Balfur.