Tončić je naglasio da je više od polovine poverilaca države sa domaćeg tržišta i naveo da najveći deo od oko 11 milijardi evra javnog duga (oko 64 odsto) u evrima, oko 14 do 15 odsto je u dinarima, a ostatak u dolarima, švajcarskim francima i nešto malo u nekim drugim valutama.

Država nastoji da poveća udeo duga u domaćoj valuti, jer se time smanjuje valutni rizik, ali to nije stvar koja može da se uradi za dan, već proces koji traje godinama, objasnio je on, uz napomenu da je cilj da bar 40 do 50 odsto duga bude u dinarima.

"Najveći poverioci smo sami sebi. Najveća pojedinačna stavka našeg duga su obveznice stare devizne štednje, koje dospevaju do 2016. godine. U ovom trenutku to je nešto oko 2,3 milijarde evra - znači, skoro četvrtina duga. Sledeća velika stavka su domaće banke i druga domaća pravna i fizička lica koja kupuju obveznice države, što je u ovom trenutku oko 1,5 milijarda evra", naveo je Tončić.

Kada se na to još dodaju krediti domaćih banaka, domaći dug čini više od polovine ukupnog javnog duga, naveo je Tončić.

"Naravno, veliki poverioci su i međunarodne finansijske institucije - Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Nemački kreditni zavod, a veliki poverioci su i strane vlade", kazao je Tončić i podsetio da je u avgustu stigao kredit od Vlade Rusije od 200 miliona dolara.

"Sada radimo na jednom kreditu sa Evropskom unijom, takođe za finansiranje budžeta. Radi se o 200 miliona evra, od kojih će 100 miliona, verovatno, stići do kraja ove godine. Pomoći će nam u finansiranju deficita za ovu godinu", naveo je direktor Uprave za javni dug i napomenuo da je srećna okolnost da najveći deo našeg javnog duga, oko 80 odsto, ima fiksne kamatne stope.

Odgovarajući na pitanje da li smo kao zemlja prezaduženi, Tončić je naveo da je u ovom trenutku naš javni iznosi oko 36 odsto bruto domaćeg proizvoda.

"Da li je to malo ili mnogo? Stavite se u poziciju domaćina koji sve svoje kredite može da otplati sa čtiri plate. Sa tog stanovišta i sa stanovišta nekih međunarodnih standarda, mi zaista nismo zadužena zemlja", naglasio je Tončić.

Deficit budžeta direktno utiče na povećanje javnog duga, tako da Ministarstvo finansija svake godine planirani manjak u budžetu mora da izfinansira zaduživanjem, rekao je Tončić i podsetio da neke susedne zemlje, koje imaju razvijenije ekonomije od Srbije, imaju znatno veći deficit, kojim povećavaju svoj javni dug, znatno veći nego naš.

Najavljujući kredit od 250 miliona evra od domaćih banaka, Tončić je objasnio da je za tekuću godinu planirano oko 107 milijardi dinara (oko milijardu evra) deficita u budžetu ia de je u planu da se otprilike polovina toga, do 500 miliona evra, finansira iz kredita banaka.

U skladu sa potrebama i tekućom situacijom, vlada je odlučila da za polovinu tog iznosa raspiše tender za javnu nabavku, koji je u međuvremenu završen i izabrane su ponude četiri banke i jedne grupe od četiri banke, naveo je Tončić i dodao da je najviša kamatna stopa koju će država plaćati - tromesečni euribor, plus 5,3 odsto.

Pošto je Vlada Srbije prihvatila odluke o javnoj nabavci i prošli su svi rokovi za eventualne žalbe, sada je na Skupštini Srbije da donese Zakon o zaduživanju, kojim će prihvatiti uslove banaka, a potom sledi potpisivanje ugovora sa bankama i povlačenje sredstava, objasnio je direktor Uprave za javni dug, koja deluje u okviru Ministarstva finansija.

"Naravno, ta sredstva nam neće trebati ođednom, tako da smo ugovorili sukcesivno povlačenje u narednih šest meseci od potpisivanja ugovora, u skladu sa potrebama", kazao je on i napomenuo da je dogovoreno obezbeđenje - mogućnost prevremene otplate tih kredita, za slučaj da se na tržištu promeni situacija.