Ta dva zakona bi omogućila da se u tim oblastima napravi sigurniji pravni okvir za privatne investitore, lokalne samouprave i državu, naveo je on na skupu “Mogućnost za realizaciju javno-privatnog partnerstva u Srbiji” u organizaciji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, Advokatske kancelarije Karanović&Nikolić i Hypo Alpe Adria banke. On je dodao da bi se predlog zakona o komunalnim delatnostima u Skupštini mogao naći u decembru.

“Mislim da Srbija nema vremena da čeka usvajanje krovnih dokumenata i sprovođenje duge javne rasprave. Neke oblasti treba da uredimo što je pre moguće, ne moramo baš o svemu da debatujemo, možemo se ugledati i na iskustva drugih zemalja”, rekao je Dulić.

Prema njegovim rečima, samo u Beogradu postoji nekoliko lokacija koje bi mogle da doprinesu ne samo razvoju građevinskog sektora nego i cele ekonomije, ako bi se na njima realizovali projekti po principu javno-privatnog partnerstva.

“Država ima novca da završi dva velika građevinska projekta: jedan je kasarna 4. jul, a drugi je u naselju dr Ivan Ribar na Novom Beogradu, gde će se graditi 80.000 kvadrata stanova. Nakon toga, svaki naredni projekat hoćemo da radimo s privatnim investitorom, da tačno podelimo zone u kojima će biti stanovi u kojima će cena kvadrata biti dostupnija građanima, a da privatni investitor u tom istom kompleksu gradi ono što je njemu interesantno, bilo da su to komercijalne zone ili luksuzniji stanovi”, rekao je Dulić.

Dulić je podsetio da javno-privatna partnerstva koja su u Srbiji dosad uspostavljana, uglavnom u oblasti upravljanja otpadom, najčešće ugovarana mimo zakona koji uređuju tu oblast. Rezulat toga su, kako je naveo, problematični ugovori koje su pojedine opštine zaključivale s multinacionalnim kompanijama, koje imaju daleko jače pravne timove.

Govoreći o potrebama za infrastrukturom u Srbiji, on je naveo da se svega šest odsto otpadnih voda prolazi kroz kanalizacionu mrežu koja ima odgovarajući sistem za prečišćavanje, a da se 94 odsto direktno ispušta u reke, bez prečišćavanja. Godišnje se, dodao je, na taj način se ispusti 890.000 kubika otpadnih voda, ili 41.590 tona otpada.

Dulić je rekao da bi do 2019. u Srbiji bi trebalo izgraditi oko 1.000 kanalizacione mreže i postrojenja za preradu voda na 20 do 30 lokacija. “Za to su potrebne milijarde, koje mi kao država nemamo, niti ćemo imati u narednih 10 godina”, rekao je Dulić i dodao da se taj novac može obezbediti kroz fondove IPA, zaduživanje ili javno-privatno partnerstvo.

Prema njegovim rečima, novi zakon o komunalnim delatnostima predviđa da u svim delatnostima tog tipa mogu ugovarati javno-privatna partnerstva i bolje će regulisati odnose privatnog investitora i lokalne samouprave.

Ipak, kako je napomenuo, da bi Srbija zaista dobila kvalitetnu infrastrukturu mora biti otvoreno i pitanje cena komunalnih usluga, koje se sada tretiraju kao socijalna kategorija.

Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, rekao je da je sa zalaže za donošenje posebnog zakona o javno-privatnom partnerstvu, ali da je realno da do kraja godine Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje i Ministarstvo finansija naprave zajednički dokument kojim će se opredeliti da li će biti usvojen poseban zakon o javno-privatnom partnerstvu ili će se ići na promene Zakona o konceciji, kroz izmene i dopune ili usvajanje novog zakona.

Ćirić je ocenio da treba koristiti postojeći zakonski okvir u meri u kojoj je to moguće, ali da bez pravog zakonska rešenja za javno-privatno partnerstvo, regulisanja vlasništva nad imovinom lokalnih samouprava, neće biti pravih projekata JPP-a, već samo neke vrste zajedničkih ulaganja. „Ako želimo razvoj lokalne infrastrukture, malih bolnica, škola, obdaništa, to nije moguće bez kvalitetnih investitora, koji će doći samo ako imamo pravno dobro pripremljen teren”, zaključio je Ćirić.

Vladimir Čupić, predsednik Upravnog odbora NALED-a, rekao je da javno-privatna partnerstva mogu privući relativno visok nivo investicija i podsetio na ekonomske analize koje govore da Srbija godišnje treba da privuče najmanje 2,5 milijardi evra stranih ulaganja.

U toku krize, javno-privatna partnerstva omogućavaju državi da oslobodi deo novca za ulaganje u druge oblasti i da deo potreba u oblasti infrastrukture, energetike, obrazovanja, upravljanja otpadom zadovolji kroz JPP, naveo je on.

Glavne teme konferencije koja se održava danas u Klubu poslanika su uslovi za uspešna javno-privatna partnerstva, interesantne studije slučajeva u sektoru komunalne infrastrukture na lokalnom nivou u Srbiji i drugim državama. O njima govore stručnjaci za tu oblasti iz međunarodnih finansijskih institucija, državnih institucija, poslovnih banaka, advokatskih kancelarija i konsultantskih kuća, iz Srbije, regiona i zemalja Evropske unije.