Država bi do 2015, uz Komercijalnu, trebalo da proda vlasništvo i u svim ostalim bankama. Ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi to bio katastrofalan potez, nakon kog bi bankarsko tržište i monetarnu politiku potpuno kontrolisale isključivo strane banke.

Zainteresovanost za Komercijalnu banku, kao jednu od najuspešnijih i najjačih na srpskom tržištu, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pokazala je 2006. godine, kada je dokapitalizacijom za 70 miliona evra otkupila 25 odsto akcija. Država je zadržala najveći deo vlasništva (42,59 odsto), a ostalo drže manji akcionari. Vlasti u Srbiji i EBRD su nakon toga usaglasili biznis plan Komercijalne banke, kojim je predviđena dalja dokapitalizacija banke u iznosu od 100 miliona evra, u toku 2007. godine. Ipak, iz državnog budžeta je u januaru 2008. godine izdvojeno samo 48 miliona evra u ove namene zbog „budžetskih ograničenja".

Uslov EBRD-a za ulaganje bio je i da se u posao uključi još najmanje jedan investitor. Zainteresovanost za zajedničko ulaganje sa EBRD-om potvrđena je od međunarodnih finansijskih institucija IFC, DEG i „Svedfund internacional".

Vlada Srbije je u martu 2009. godine započela pregovore o dokapitalizaciji Komercijalne banke sa sva četiri potencijalna investitora. U decembru 2009. godine potpisan je ugovor o dokapitalizaciji Komercijalne banke u iznosu od 120 miliona evra.

Ugovor je potpisala ministarka finansija Diana Dragutinović. Četiri međunarodne bankarske institucije postale su vlasnici 479.819 preferencijalnih akcija, koje se već 1. januara 2013. godine mogu pretvoriti u obične akcije Ministarka je tada objasnila da Srbija u naredne tri godine može da izvrši dokapitalizaciju Komercijalne banke i tako zadrži svoje učešće od 42,6 odsto.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić ocenio je da će visina kapitala koji će Srbija morati da uloži u Komercijalnu banku zavisiti od vremena u kome se uplata izvrši. Iako je Dinkić precizirao da Srbija trenutno ne može da plati dokapitalizaciju jer nema novca, tokom cele 2010. godine pominjala se cifra od 100 miliona evra, što bi se odvojilo od prodaje Telekoma.

Prema poslednjim informacijama, država je prihvatila da u kratkom roku nema više nikakvu vlasničku niti upravljačku kontrolu nad Komercijalnom bankom. Time se zapravo ispunjava zamisao MMF-a, koja se vidi i u pismu o namerama koje je Vlada Srbije poslala ovoj instituciji, a gde se kaže da će državni vlasnički udeli u bankama biti eliminisani što je pre moguće.

Predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da je generalni stav MMF-a od početka pregovora bio da se privatizacija banaka što pre završi. On smatra da je to pristup „bez ikakvih osnova". "Imate banke koje su u državnom ili u delimično državnom vlasništvu, a koje rade odlično. Tako da nije presudno vlasništvo, već način na koji neka institucija radi. Ali, nevezano od toga, MMF ima stav da banke valja privatizovati. Uopšte ne mislim da bi to bilo dobro rešenje. Komercijalna banka je dobar primer za to. To je druga banka u Srbiji, po svim parametrima. Što bismo mi prodavali jednu od najboljih banaka u Srbiji?", pita Dugalić.

On tvrdi da konkretne informacije o prodaji Komercijalne banke nema, ali podseća da će država presudnu odluku doneti jer je većinski akcionar. "Pre sam za to da prodaju, na primer, Privrednu banku Pančevo, koja ima izvesne probleme. Dajte onda da se ta banka proda, ako je već država blizu odluke da se povuče iz Komercijalne banke", predlaže Veroljub Dugalić.

Ekonomista Zoran Popov kategorično tvrdi da je prodaja Komercijalne banke „prava budalaština". "Niko razuman i normalan u jednoj zemlji ne bi prodavao tu banku. Mislim da ne postoji nijedna evropska zemlja koja nema neku državnu banku. A mi sada idemo uporno u tom pravcu da je izgubimo, što je pogubno. Osim Narodne banke Srbije, država mora da ima i neki drugi instrument kojim može da reguliše monetarnu politiku. Ovako će monetarnu politiku da nam vode inostrane banke, iz svojih centrala u inostranstvu", upozorava Popov.

On podseća da se pokazalo lošim kada je Dinkić istovremeno ugasio Beobanku, Investbanku, Jugobanku i Beogradsku banku. "Nije dato nikakvo objašnjenje za to, osim da su one bile u dubiozi, što nije tačno. I tako je Dinkić odlučio da, pod izgovorom da se ništa u Srbiji ne može prodati sve dok postoje velike domaće banke, uništio četiri najveće, za koje je kreditno-poslovnim odnosom bilo vezano oko 95 odsto privrede Srbije", pojašnjava Popov.

U Komercijalnoj banci su nam rekli da o tome možemo da razgovaramo samo sa predsednikom Izvršnog odbora Ivicom Smolićem, ali on juče celog dana nije bio dostupan za razgovor.