Na skupu će učestvovati premijer Mirko Cvetković, vicepremijer Božidar Đelić, ministarka finansija Diana Dragutinović, guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić, šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, ambasadori SAD, Nemačke, Švajcarske, šefovi kancelarija Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Srbiji i vodeći domaći i strani privrednici u Srbiji.

Na skupu će biti reči o monetarnoj i fiskalnoj politici, evropskoj perspektivi Srbije, očekivanjima domaćih i stranih privrednika od Vlade, rizicima i izazovima novog privrednog modela, regulatornim rizicima, investicijama u javnom sektoru, regionalnim razvojem i ulogom osiguravajućih kompanija u tom procesu.

Skup organizuju Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije.

 

Đuričin: Samo investicije Srbiju spasavaju

Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije, izjavio je za novi broj Ekonom:easta da većina uticajnih ekonomista u Srbiji problemima i načinima za njihovo prevazilaženje prilazi sa makro nivoa, uz insistiranje da se inflacija drži pod kontrolom, ispod 10 odsto, dok su sve ostale stvari „ispod radara“ kreatora ekonomske politike.

Uz to, kaže on, jednostrano se shvata načelo da je Centralna banka nezavisna institucija, pa se ona veoma često ponaša arogantno, tako da monetarna politika obično nije usaglašena ni s fiskalnom, ni sa strukturnim politikama. „Suprotno mišljenju da je država loš gospodar, postoji niz grana u kojima je država neophodna i kao neko ko utiče na ponudu i kao regulator. Uz to, neophodan je i novi monetarni model, koji će imati više ciljeva, a ne samo stabilnost cena“, kaže Đuričin.

Ne smemo iz jedne konceptualne krajnosti, koja se ogleda u liberalizaciji trgovine i finansijskog sektora, nezavisnosti NBS-a i brzoj privatizaciji, koja nije praćena restrukturiranjem javnog sektora i odgovarajućim industrijskim politikama, preći u drugu, „statizaciju“ ekonomije. Uz to, država ne može stimulativnim merama da privuče investitore jer je regulatorni rizik povećan, pa postojeći strani investitori razmišljaju o odlasku iz Srbije, a ne o novim ulaganjima. U takvoj situaciji ne možemo da očekujemo dotok svežeg kapitala, navodi Đuričin.

Sredstva za investicije mogu se obezbediti, pre svega, kroz dokapitalizaciju, što je mnogo bolje nego da se ovdašnje firme zadužuju i tako finansiraju svoj razvoj. Uz to, nije dovoljno iskorišćen ni model javno-privatnog partnerstva. Trebalo bi da restrukturiramo javni sektor, podignemo nivo cena i obezbedimo njegovu profitabilnost, a samim tim i atraktivnost za strane investitore, rekao je Đuričin.

 

Spasojević: Formirati kult rada

Predsednik Udruženja korporativnih direktora Toplica Spasojević izjavio je za novi broj Ekonom:easta, uoči Poslovnog foruma, da država treba da pripremi ozbiljniji paket mera investicija kako bi se ojačale grane u kojima je Srbija konkurentna, pre svega izvozno orijentisana industrija, prerađivačka i metalna, agrar, a treba graditi proizvodne kapacitete u energetici i ulagati u infrastrukturu. „Ako se tako ostvari nova klima uz primamljive kreditne linije može se očekivati da će preduzetnici osloboditi energiju koju imaju i nastaviti da šire poslovanje. Kao proizvod toga možemo da očekujemo zapošljavanje, veći izvoz i oživljavanje proizvodnje“, kaže on.

Potrebno je da se oslobodi energija preduzetnika i da se formira kult rada u Srbiji, tako da se iz „kafić i kladionica kulture“ pređe u proizvodne delatnosti, inoviranje znanja, rad na sebi, tako da se investicije u znanje smatraju za investicije u budućnost. Neophodno je da se stvore finansijski preduslovi za to, preko stvaranja razvojne banke ili jačanja Fonda za razvoj ili istorijskog dogovora guvernera i ministarke finansija oko formiranja posebnih fondova za stimulisanje preduzetnika, kako malih tako i velikih. Preduzetnici u Srbiji ne treba da budu tretirani kao tajkuni koji žele da se brzo obogate i ne plate poreze, nego kao ljudi koji će pomoći da Srbija izađe iz začarenog kruga, kaže Spasojević.

 

Grujić: Štednja nije uvek dobra

Branislav Grujić, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik, smatra da Srbija za kratko vreme može da iskoristi svoje resurse da probudi preduzetnički duh jer je u celoj privredi prisutan deficit optimizma za pokretanje biznisa i za dugoročni razvoj.

„Svi se trude da što manje ulažu i u toj atmosferi nema razvoja i otvaranja radnih mesta. Moraju da se uklone što brže sve prepreke koje smetaju investiranju i to ozbiljnim radom u nekoliko meseci može da se skine sa dnevnog reda. Mora da se razreši klupko uzajamnih dugovanja koje država u najvećoj meri generiše kroz javna preduzeća. Da se pojavi ta razvojna banka s velikim delom državnog kapitala i Fond za razvoj s druge strane, koji bi ulazio u razvojne programe i vlasništvo preduzeća. Sve to zajedno bi stvorilo uslove za investiranje. Greška i neuspešnost su manje opasnosti nego ne raditi ništa, što u ovom trenutku slučaj“, kaže uoči Poslovnog foruma za Ekonom:east.

„Nama iz privrede, a i svim građanima, trebaju stabilnost, jedinstvena i odlučna vlada koja će povlačiti sinhronizovane poteze i rešavati probleme. Intimno priželjkujem da opstane nova, energična rekonstruisana vlada, da se unese novi duh i energija, da počnu sve promene koje će unaprediti Srbiju. Nemamo luksuz da gubimo pola godine na izbore“, kaže on.

„Dovoljno je para u zemlji, u bankama i drugim institucijama, da investicije krenu od sebe. Treba raditi na privlačenju stranih investicija, ali to nije jedini spas. Jedan je uklanjanje prepreka za ulaganje i buđenje iz negativne faze. U tom smislu, ne pravim podelu na strane i domaće ulagače. Najveća subvencija države bi bila da uredi pravni i ekonomski sistem u kom zemlja funkcioniše jer je to najbolji stimulans i najjefitnije je za sve nas“, smatra Grujić.

 

Bugarin: Domaća privreda je diskriminisana

„Ne isključujem mogućnost prevremenih izbora. Oni su uvek ozbiljan trošak i za državu i za privredu. Ne samo zbog novca koji se potroši u kampanji, već zbog toga što životne teme padaju u drugi plan jer su političari zaokupljeni ubeđivanjem birače da glasaju za njih. Problemi privrede tad padaju u drugi plan. Zbog toga bi bilo dobro da Vlada izgura ceo mandat“, kaže za Ekonom:east Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, za Ekonom:east uoči Poslovnog foruma.

„Dobro je što je napravljen zaokret u ekonomskoj politici, koja se do skora zasnivala na povećanju potrošnje, što je tokom krize imalo negativne efekte. Taj zaokret podrazumeva drugačiji koncept industrijske politike i nadam se da će biti maksimalno potencirana proizvodnja namenjena izvozu. Očekujem podršku pre svega prerađivačkoj industriji i podsticaj proizvodnji razmenjivih dobara, što bi generisalo veću zaposlenost. Sektor agrobiznisa je velika šansa, ali je neodrživ ako se zasniva samo na entuzijazmu pojedinaca“, kaže Bugarin.

„Naša privreda je segmentirana i nesposobna da omogući brz industrijski razvoj. Potrebni su ukrupnjavanje, redizajniranje srpske industrije, zaustavljanje tehnološkog zaostajanja. Najbrže su se oporavile one zemlje koje imaju jaku industriju. Trebalo bi smanjiti javnu potrošnju, reformisati javnu upravu, finansije i preduzeća. Neke državne agencije su nikle kao pečurke posle kiše, a nemaju jasno definisan posao, preklapaju im se ingerencije s ministarstvima i učinak im je nikakav. Privreda je očekivala reformu poreskog sistema koja je izostala zbog nepostojanja političkog konsenzusa“, kaže on.

„Postoji i neka vrsta diskriminacije prema domaćoj privredi jer se subvencijama stimulišu samo strani investitori, kojima je prošle godine dato 85 miliona evra za otvaranje radnih mesta. To samo donekle ima efekta, ali nije jasna računica da jedan uložen dinar vraća u budžet osam. Na takav način strani investitori se ne mogu ni zadržati. Problem srpske privrede je, pored svega, komplikovana i dugotrajna procedura, a rezultati ’gijotine propisa’ su ispodpolovični. Ne verujem da će mnogo od navedenog biti ispunjeno. Vrhunski smo majstori da u trci na 100 metara prvih 30 metara trčimo punim plućima, da nam kapacitet opadne u drugih 30 metara, a da ostatak nikad ne istrčimo“, kaže Bugarin.

 

Jonsen: Oprezno s potrošnjom

Ćel Morten Jonsen, predsednik Saveta stranih investitora, FIC, u Srbiji, kaže pred Poslovni forum, da je za obezbeđenje dugoročne održivosti ekonomskog sistema, rast zaposlenosti i poboljšanje kupovne moći i standard građana potrebna oprezna fiskalna politika.

„Ako plate u javnom sektoru rastu prebrzo, kao što čujemo da zahtevaju sindikati, onda će to sasvim sigurno pogurati inflaciju i nezaposlenost. Uspešne zemlje su takve jer su imale kontrolu troškova, obezbedile su rast zarada svake godine po malo, umesto ekspanzivnog rasta tri godine, pa zamrzavanja još tri. Važno je postići da se inflacija smiri jer to omogućava niže kamatne stope po kojima se zadužuje privreda. Takođe, dodatni aranžman s MMF-om nije potreban ako je država sposobna da opstane samostalno, bez garancija spolja, a to bi trebalo da je tako što je pre moguće“, kaže on.

„Ključne poruke FIC-a odnose se na procedure za dobijanje građevinskih dozvola i prava na svojinu nad zemljištem, što je oblast u kojoj nije dovoljno urađeno. Mnoge firme bi htele da prave manje fabrike ili prodavnice, ali im je potrebno isuviše vremena za dozvole, pri čemu nije rešen ni problem restitucije, a takve stvari će uvek kočiti razvoj. Iako je, po mom mišljenju, među građanima prenaglašeno mišljenje o stepenu korupcije u Srbiji, ona i dalje ostaje važan problem. Mnogo smo pričali o poreskoj politici i nedoslednosti u primeni poreskih zakona i može se reći da je u tom segmentu bilo napretka. Dobro je što nema više tako „kreativnih predloga“, poput prošlogodišnjih taksi za navodnjavanje, šume, telekomunikacije. Takođe, dosta smo vremena proveli prenoseći vlastima da je neophodno raditi i na skraćenju procedura pri uvozu, zato što one zahtevaju mnogo vremena i stvaraju dodatne izdatke za kompanije“, kaže Jonsen.