Đelić je na Biznis forumu na Kopaoniku, na početku panela sa stranim ambasadorima i Vensanom Dežerom, šefom delegacije EK u Srbiji, takođe predložio da finansijska podrška EU Srbiji bude povećavana iz godine u godinu pre ulaska Srbije u EU, a da potom bude po ulasku postepeno smanjivana, čime bi se postigla linearnost u podršci.

Đelić je naveo da očekuje da bi Srbija u prvoj godini po učlanjenju u EU mogla da dobije dve milijarde dolara pomoći, a u drugoj godini oko tri milijarde.

On je istakao da Srbija već danas mora da se bori za podršku EU u narednih 10 godina jer će budžet EU biti izglasan do 2013, a da je poznato da se taj budžet izglasava jednom u sedam godina i da nema rebalansa.

Vensan Dežer je ocenio da je Đelićeva ideja da Srbija dobije više sredstava do učlanjenja, a da se kasnije ti iznosi smanjuju mudra jer bi tako došlo do linearnog rasta. Međutim, Dežer sumnja da je to izvodivo jer, kako je rekao, Srbija nije jedina zemlja koja želi da se priključi EU.

Govoreći o predstojećim koracima ka članstvu u EU, Đelić je ponovio da očekuje da Srbija u decembru dobije status kandidata i datum za početak pregovora, a da će za to ključni biti izveštaji glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca u junu i septembru.

Ervin Hofer, ambasador Švajcarske u Srbiji, rekao je da ta zemlja potpuno podržava Srbiju na putu ka EU, ali da je pozicija zemlja mnogo bolja ako ona dostigne standarde koji važe u EU umesto da traši novac. “Ministri finansija se prepadnu kad im se traži novac. Mnogo jer bolje da Srbija ima šta da ponudi evropskim partnerima jer onda novac dolazi sam”, kaže on. On je istakao da je vrlo problematično što je Srbija na 96. mestu od 132 zemlje po konkurentnosti i da tu mora mnogo više da se uradi.

Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas kazao je da je Srbija napravila ogroman korak napred jer je potpuno posvećena evrointegracijama. “Imate divne stvari u zakonima, ali bi strani investitori voleli da vide da se one i primenjuju. Pravni okvir treva da bude takav da je za sve isti i da nije bitmo ko koga poznaje”, kazao je Mas.

Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik kazala je da je u narednom periodu za Srbiju ključno da počne dijalog s Prištinom, u dogovoru s kolegama iz EU i da što pre ispuni obećanja Haškom tribunalu odnosno da preda haške optuženike Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

 

Đelić: Upozoriti građane na moguće posledice izdataka za restituciju

Božidar Đelić je izjavio da treba naći ravnotežu između zahteva za restituciju, odnosno naturalnu ili finansijsku nadoknadu, i finansijskih mogućnosti države. On je rekao da je činjenica da je mnogim porodicama načinjena nepravda tokom decenija, ali da je takođe istina da se za restituciju sredstva moraju obezbediti iz budšeta, iz kog se, s druge strane finansiraju i obrazovanje i infrastruktura i brojni drugi projekti.

Đelić je upozorio da građanima treba ukazati otvoreno i na eventualne posledice koje bi izdatak od više milijardi evra, koliko je za restituciju potrebno, mogle imati po građane.