"Srbija rešenje za pitanje Kosova traži kroz dijalog s Prištinom, isključivo mirnim sredstvima, primereno demokratskim sredstvima", rekao je Tadić na sastanku Igmanske inicijative u Beogradu.

Tadić je rekao da za Kosovo nema rešenja koja će vraćati u prošlost, već se moraju naći rešenja koja će biti održiva u budućnosti.

Predsednik je zadovoljan preporukom Evropske komisije da Srbiji bude dodeljen status kandidata za prijem u EU i da pregovori o tome počnu čim bude postignut dodatni napredak u rešavanju otvorenih tema, u dijalogu s Prištinom. Predsednik je istakao da rešenje pitanja Kosova podrazumeva rešenje za sever Kosova, posebne garancije za Srbe koji žive u enklavama i poseban status za srpske spomenike, i rešenje pitanja imovine države Srbije i Srba na Kosovu.

Tadić je izjavio kako je zadovoljan što su Srbija, Hrvatska i Crna Gora napredovale ka Evropskoj uniji i ukazao na to da otvorena pitanja među državama ne smeju da budu zloupotrebljena u procesu evrointegracija. Tadić je istakao da je pomirenje jedan od najvažnijih izazova i da je zato neophodno da sve države bezuslovno kazne počinioce ratnih zločina i da isti standardi moraju da važe za sve. "Odnos prema ratnim zločinima zahteva nulti nivo tolerancije. Srbija je izručila svih 46 optuženih haškom Tribunalu i osudila zločin u Srebrenici skupštinskom rezolucijom", rekao je Tadić.

On je ocenio da su njegova poseta Srebrenici, osuda zločina u Vukovaru i Paulinom Dvoru i njegova saradnja s predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem doprinos stabilizaciji i miru.

Tadić je ukazao da je potrebno što pre rešiti životno važne probleme, poput pitanja izbeglica i nestalih.

On je istakao da je suzbijanje organizovanog kriminala suštinski važno i zauzeo se za ekonomsku saradnju zemalja u regionu.

   

File: Ključni prioritet - rešenje pitanja Kosova

Evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je danas u Beogradu da je ključni prioritet koji stoji između Srbije i otvaranja pregovora sa EU, rešenje pitanja Kosova.

"Po pitanju Srbije nema ni pet ni sedam ključnih prioriteta, već samo jedan koji stoji između Srbije i otvaranja pregovora, a to je rešenje pitanja Kosova. Dijalog mora biti nastavljen", rekao je File novinarima posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem na marginama zasedanja Igmanske inicijative u Palati Srbija.

File je ukazao da nema potrebe čekati na sledeći izveštaj Evropske komisije o napretku, i istakao da "čim Srbija napravi vidne pomake u rešenju pitanja Kosova, (Evropska) Komisija će izdati pozitivnu preporuku za otvaranje pregovora".

Predsednik Tadić je poručio da će Srbija nastaviti dijalog sa Prištinom i dodao da je "racionalni optimista".

"Ja sam racionalni optimista. Vidim teškoće, ali je jasno i da Srbija neće odstupati od davno uspostavljenih principa", rekao je Tadić.

File je istakao da je Srbija u proteklih goidnu dana postigla veliki napredak što je i istaknuto u izveštaju Evropske komisije: Srbija je ostvarila napredak u reformama, imala je punu saradnju sa Haškim tribunalom i počela je dijalog sa Prištinom.

"Sve to potvrđuje kako je ovo bila dobra godina za Srbiju", rekao je File i poručio Beogradu da iskoristi ovaj trenutak uslovljen reformama i pozitivnim mišljenjem Evropske komisije.

Tadić je izrazio zadovoljstvo zbog, kako je ocenio, izuzetno pozitivnog mišljenja Evropske komisije u kojem je, prema njegovim rečima, "jasno definisan odnos Komisije o stanju reformi u Srbiji".

On se složio sa Fileom da će to biti odličan stimulans u daljim reformama.

"Ukoliko Srbija ne bude reformisana zemlja, otežaćemo političke i ekonomske odnose u celom regionu, a posebno će biti teško našim građanima", ukazao je Tadić.

Predsednik Srbije je zato poručio da nije vreme za slavlje, već da treba početi primenu donetih zakona što će obezbediti nov kvalitet života građana.

Tadić je dodao da visoka ocena Evropske komisije podiže rejting Srbije na međunarodnom tržistu, ukazavši da je svetska ekonomska kriza uslovila znatno smanjenje svetskih investicija u privredu - sa 1.700 milijardi evra godišnje na 700 milijardi.

 

Josipović i Komšić: EU nema alternativu

   

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je istakao da su velike i važne vesti stigle iz EK pre dva dana, pre svega za građane zemalja regiona, ali i za EU. "K je, pored dobrih vesti, dala i kritike i pred nama stoji još mnogo posla koji ne može završiti niko umesto nas", rekao je predsednik Hrvatske.

Josipović je poručio da će vlade dzrzava regiona sigurno rešiti otvorena pitanja kada svi u regionu dođu na vrednosti odgovornosti, poverenja, kompromisa, pomirenja i samopouzdanja.

Predsednik Hrvatske je istakao da svi u regionu treba da budu odgovorni i prema sopstvenim građanima, i prema susedima, da ne izvoze krizu, niti nekritički barataju prošlošću.

"U svakoj od naših zemalja se dešavaju u nekom trenutku izbori gde određeni političari, kroz jačanje negativne retorike, jačaju svoju izbornu poziciju. To smatram nemoralnim i moramo tome stati na put", rekao je on.

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić poručio je da BiH ne sme da ostane izvan procesa evrointegracija ako želi bolje ekonomske prilike za sve svoje građane. On je kao prepreku na evropskom putu istakao da u BiH nema jedinstvenog stava o ritmu i metodologiji pristupa EU, i da postoji problem osposobljenosti administracije BiH.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović rekao je da trajnu obavezu, uz regionalnu saradnju i stabilnost, predstavljaju i poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta država u regionu.

 

File: Učinjeno mnogo na pomirenju i saradnji

Štefan File je ocenio da je na Zapadnom Balkanu učinjeno mnogo na uspostavljanju trajnog pomirenja i jačanju regionalne saradnje, što su ključni elementi u usvojenoj strategiji proširenja Evropske unije za 2011. "U tom smislu, pada mi na pamet najpre saradnja s Hagom i izručenje svih begunaca, ratnih zločinaca tom sudu. Posebno želim da zahvalim predsedniku Srbije Borisu Tadiću zbog uloženih napora da se ovo poglavlje zatvori", rekao je File na 22. sesiji Igmanske inicijative.

File je ukazao da pomirenje nije samo formalno pitanje, već se radi o suštinskom pomirenju čemu su svi u regionu doprineli. "Vaše posete Vukovaru, Srebrenici i Paulin Dvoru doprinele su pomirenju i veoma značile porodicama žrtava", poručio je File Tadiću.

On je kao odlične inicijative za promovisanje saradnje u regionu označio Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi i Sporazum o slobodnoj trgovini, preko kojih se takođe, kako je naveo, neguje regionalna saradnja i inicijativa.

On je takođe istakao da Evropska komisija očekuje da zemlje regiona kroz dijalog reše sva otvorena pitanja, pomenuvši posebno pitanje granica.

 

Potpisana zajednička izjava

Predsednici Srbije, Hrvatske, Crne Gore i predsedavajući Predsedništva BiH potpisali su danas u Beogradu zajedničku izjavu u kojoj pozivaju EU da, uprkos krizi, ne ispusti iz vida važnost širenja, kao instrumenta za stabilizaciju mira.

Izjavu su u okviru 22. sesije Igmanske inicijative na temu "Evropska perspektiva, saradnja i stabilnost regiona", potpisali predsednici Srbije, Hrvatske i Crne Gore Boris Tadić, Ivo Josipović i Filip Vujanović i predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić.

U izjavi "Partnerstvo za evropsku budućnost regiona" čijem potpisivanju je prisustvovao komesar za širenje EU Štefan File, navodi se da je prespektiva članstva u EU pokretač i garant mira i stabilnosti u regionu i jugoistočnoj Evropi.

"Ostajemo čvrsto opredeljeni za rešavanje otvorenih pitanja dijalogom i pregovorima u duhu dobrosusedstva i na osnovama međunarodnog prava", piše u dokumentu.

Četiri predsednika potvrđuju punu odlučnost da svaka od zemalja u međusobnim odnosima deluje tako da drugima pomogne da ispune sve uslove za punopravno članstvo u EU.

U Izjavi piše i da su solidarnost i uzajamna podrška temeljni principi na kojima četiri zemlje žele da grade zajedničku evropsku budućnost.

"Saglasni se da proces međusobnog pomirenja mora biti nastavljen. U tom pogledu presudnu ulogu ima bliska saradnja pravosuđa naših zemalja, i to ne samo u gonjenju i kažnjavanju ratnih zločina, nego i svih oblika organizovanog kriminala", piše u Izjavi.

Predsednici četiri zemlje su naveli da su, svesni duboke ekonomske krize u Evropi i svetu, saglasni da međusobno privredno otvaranje i uklanjanje svih oblika ograničenja ekonomskoj saradnji čini svaku zemlju pojedinačno, kao i sve zemlje zajedno, otpornijim i sposobnijim za privredni oporavak.

"Spremni smo da i bilateralno, i kroz postojeće multilateralne forume, uključujući Igmansku inicijativu, nastavimo da u duhu konstruktivnog dijaloga razgovaramo o budućnosti regiona i ostvarenju partnerstva za evropsku budućnost regiona", piše u Izjavi.

Igmanska inicijativa, kao mreža nevladinih organizacija regiona, osnovana je 2000. s ciljem da doprinese bržoj normalizaciji odnosa zemalja-potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je 1995. okončan rat u BiH.

Ime je dobila u znak sećanja na proleće 1995, kad je grupa od 38 intelektualaca i antiratnih aktivista iz Srbije i Crne Gore, posle 48 sati putovanja preko Mađarske i Hrvatske, preko planine Igman, pa kroz improvizovani tunel ušla u Sarajevo, pod opsadom Vojske Republike Srpske.