“Vidimo desiće se bura, ono što možemo jeste da zatvorimo prozore. Ne možemo izbeći krizu, ali potrebno je da budemo dovoljno obazrivi”, rekao je Šoškić na okruglom stolu na Ekonomskom fakultetu.

Guverner je rekao da banke u Srbiji i pored krize u evrozoni ne ispoljavaju zabrinjavajuća ponašanja i da NBS, kao supervizor, ima uvid u sve transakcije i dnevno prati ponašanje banaka.

“Neke radnje treba budnije motriti, ali nema razloga za bilo kakvu nesigurnost”, rekao je guverner.

 

Đukić: Privredi Srbije preti urušavanje

Ekonomista Đorđe Đukić ocenio je danas da srpskoj privredi preti urušavanje u 2012. godini zbog krize likvidnosti.

Da bi se to sprečilo potrebno je hitno doneti zakon kojim bi se regulisali dužničko-poverilački odnosi, rekao je Đukić okruglom stolu o uticaju krize u evrozoni na Srbiju, koji je ordžan na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Đukić je istakao i da bi Vlada Srbije trebalo da posreduje u rešavanju problema prezaduženosti privrede kod banaka.

"Umesto investicija u otvaranje radnih mesta, prioritet treba da budu intervencije za očuvanje postojećih radnih mesta", rekao je on.

Prema oceni Đukića, poslovne banke u Srbiji, koje su u vlasništvu stranih banaka, u narednoj godini će obustaviti kreditne aktivnosti i može se očekivati i povećanje kamata.

Banke će akumulirati likvidnost i čekati da vide ishod krize, rekao je on, ističući da će "ceh platiti privreda i stanovništvo".

Đukić je rekao da Narodna banka Srbije ne sme dozvoliti da se domaća stednja odlije u inostranstvo i istakao da ta institucija treba to ozbiljno da kontroliše. Štednju stanovništva, kako je naveo, poslovne banke moraju upotrebiti u Srbiji.

Predsednik Saveta guvernera NBS Boško Živković istakao da je Srbija jedna od zemalja koja nije imala pad kreditne aktivnosti tokom krize.

Kako je istakao, prema još neobjavljenoj studiji Svetske banke to je sprečilo da Srbija ima pad bruto domaćeg proizvod (BDP) za dodatnih dva odsto.

Živković je istakao da se ne sme dozvoliti pad kreditne aktivnosti banaka u Srbiji, jer će se, kako je ocenio, kriza iz finasijskog sektora u privredu preliti kroz smanjenje obima kredita.

On je upozorio da postoji opasnost da strane banke smanje kreditnu aktivnost zbog rizika od nenaplativih kredita, koji je u Srbiji najveći u okruženju.

"Septembarski podaci pokazuju da je finansijski račun tekućeg bilasa plaćanja tek nekih 100 miliona evra", rekao je Živković, napominjući da je to dosadašnji minimum.

 

 

Ćirić: Moramo da reagujemo na pravi način

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio je danas da ekonomska kriza nije prošla, nego se ona sad javlja u drugom pojavnom obliku i zato "svi moramo biti spremni da odreagujemo na pravi način".

Ćirić je kazao da je ministarstvo već predložilo određene mere kao što su uredbe o podsticaju zapošljavanja, reprogramu obaveza, dok je zajedno sa Ministarstvom finansija doneta uredba koja ograničava rokove plaćanja za budžetske institucije.

"Sa druge strane, zajedno sa privatnim sektorom, Privrednom komorom Srbije i Savetom stranih investitora izaći ćemo sa predlogom zakona koji će ograničiti rokove plaćanja i koji će važiti za privatni i za državni sektor", istakao je Ćirić u izjavi novinarima nakon dodele "Oskara kvaliteta".

Prema njegovom uverenju, Uredba o ograničavanju rokova plaćanja, a posebno Zakon, doprineće umanjenju nelikvidnosti koja je i pre mučila privredu, ali je sada pogotovu izražena u uslovima svetske ekonomske krize.

Ćirić je podsetio da je nekonkurentnost jedan od problema srpske privrede, osim visoke stope nezaposlenosti i nelikvidnosti.

Kada je reč o zapošljavanju, Ćirić je naveo da od 2008. postoji negativan trend, jer je broj zaposleni smanjen sa 1,9 na 1,7 miliona građana.

"Sa druge strane, uspeli smo da kroz određene programe mera vlade sačuvamo više od 50.000 radnih mesta. Privukli smo i strane investitore što je jedan od načina borbe protiv ekonomske krize", istakao je Ćirić.

Prema njegovim rečima, Srbija je proglašena za lidera u regionu u privlačenju stranih i direktnih inevsticija, ispred zemalja EU, kao što su Rumunija i Bugarska.

"Tu ima ohrabrujućih pokazatelja. Situacija je dosta je teška, i u regionu i zemljama EU koje su naši najveći trgovinski partneri i izvozna tržišta, kao i u zemljama iz kojih dolazi najveći deo investicija, zato moramo biti spremni da odreagujemo na pravi način i mislim da ćemo svi zajedno, kao vlada u tom uspeti", zaključio je Ćirić.

Bajec: I u krizi poštovanje fiskalnih pravila

Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec ocenio je danas da Srbija, bez obzira na negativne efekte svetske ekonomske krize na domaću privredu, mora da poštuje utvrđena pravila o javnom dugu i budžetskom deficitu.

"Srbija ne sme da se zaduzuje preko granice od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP, kako je utvrđeno Zakonom o budžetskom sistemu", rekao je Bajec novinarima na okruglom stolu na Ekonomskom fakultetu o uticaju krize u evro zoni na Srbiju.

On je istakao da će zbog ekonomske krize smanjenje budžetskog deficita, koji će ove godine iznositi 4,5 odsto BDP-a, biti sporije nego što je bilo planirano.

Bajec je rekao da je u razgovorima predstavnika Vlade Srbije i delegacije MMF-a, kojima i on prisustvuje, ukazano na značaj poštovanja fiskalnih pravila. Dodao je da će budžet za 2011. godinu biti ostvaren prema dogovoru sa MMF-om.

Narodna banka Srbije, prema rečima Bajeca, treba da vodi konzervativnu politiku kako bi bio održan privredni rast.

On je rekao da neće biti potrebe za povlačenjem novca iz odobrenog stend baj aranžmana sa MMF-om iz predostrožnosti, u vrednosti 1,1 milijarde evra, jer su devizne rezreve NBS "suviše visoke".

"Dobro je da taj novac postoji", ocenio je Bajec i naveo da dobre reuzltate daje koordinisana fiskalna i monetarna politika u situaciji kad je kriza u evro zoni i postoji opasnost od smanjenog izvoza i investicija.