EP, ističe se u nacrtu rezolucije, smatra da bi, s obzirom na mišljenje Evropske komisije o napretku Srbije, iz oktobra 2011, pregovori o članstvu s Beogradom trebalo da počnu što pre, čime bi se pokazala privrženost EU perspektivi te zemlje za ulazak u EU jer EP smatra da su ostvareni ključni ciljevi na koje je EK ukazala u mišljenju i da se nastavljaju reforme u Srbiji.

Prilikom glasanja o konačnom predlogu rezolucije nije prihvaćen amandman grupe rumunskih poslanika
u kom se srpske vlasti podstiču da uvedu rumunski jezik u škole u severoistočnoj Srbiji i da obezbede pristup medijima na rumunskom jeziku za tamošnje Rumune-Vlahe. Rumunski parlamentarci su tražili i da rumunski bude uveden u javni život u gradovima i selima gde živi više od 15 odsto tog stanovništva i da Rumunskoj pravoslavnoj crkvi bude dodeljen status tradicionalne crkve, a njena nadležnost proširi na celu teritoriju Srbije.

Kacin, koji je izradio nacrt rezolucije, saopštio je da će uputiti pismo srpskim vlastima sa sugestijom da se i u središnjoj Srbiji na isti način kao u Vojvodini zajamči puna zaštita prava manjina, što bi, po njegovim rečima, obuhvatilo i vlašku i bugarsku manjinu.

Evropski parlamentarci pozdravljaju napredak Srbije u sprovođenju reformi i stavljaju do znanja da dalji
napredak Srbije ka EU zavisi od napretka u obezbeđenju merila iz Kopenhagena, koje je EU utvrdila kad je
reč o učvršćenju političke demokratije i funkcionalne tržišne privrede u zemljama koje žele da postanu članice Unije. S tim u vezi se posebno naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava i boljeg delovanja tržišne privrede.

EP traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini i doprinos koji su predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović dali jačanju veza Srbije i Hrvatske.

Takodje se pozdravlja to što su srpske vlasti predale pravdi preostale odbegle optuženike Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti koje su mreže podrške koje su oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama.

Evropski parlamentarci pozdravljaju napredak u borbi protiv korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima, ali napominju da postoje povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju, što je opšti problem u regionu.

U predlogu rezolucije se od srpskih vlasti traži jačanje državnih tela za bitku protiv korupcije i podvlači da je istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište. "Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu i poziva vlada u Beogradu da i dalje usvaja mere kako bi se ti monopoli ukinuli, a veće olakšice dale za osnivanje malih i srednjih preduzeća.

Takodje se ukazuje na mnoge nepravilnosti, posebno u privatizaciji i javnim nabavkama, i traži utvrđivanje javnog vlasništva kako bi se obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje, a predočava se i nužnost nastavka restitucije privatne imovine i sprečavanja da privatni interesi otuđe javna dobra.

U dokumentu su pohvaljeni Akcioni plan srpskih vlasti za primenu Medijske strategije i planirano povlačenje države iz medijskog vlasništva.

Predočava se zabrinutost zbog pretnji novinarima i poziva na snažnu istragu tih pretnji kako bi se novinarima omogućilo da u bezbednim uslovima svoj rad obavljaju efikasno i bez potrebe za samocenzurom.

Traži se obezbeđenje ravnopravnog pristupa tržištu oglašavanja, uključujući izdvajanja iz državnih fondova za troškove oglašavanja i reklame.

Novinari se pozivaju da poštuju profesionalni etički kodeks u svom radu.

Bitan napredak u dijalogu Beograd-Priština
EP pozdravlja bitan napredak u dijalogu Beograd-Priština i ponovo naglašava da jedino rešenja postignuta kroz pregovore mogu trajno otkloniti zategnutosti u regionu, navodi se u predlogu rezolucije.

EP je ozbiljno zabrinut zbog razvoja na severu Kosova i nasilja u drugoj polovini prošle godine.

Takođe, kao važan prvi korak ka primeni dogovora u dijalogu Beograd-Priština ocenjuje se to što je uredan promet robe omogućen prihvatanjem carinskih pečata, što su srpske vlasti Euleksu dostavile 10.000 kopija matičnih knjiga, kao i to što je primena dogovora o slobodi kretanja počela 26. decembra 2011.

Pozdravljaju se izjave predsednika Srbije Borisa Tadića o neophodnosti uklanjanja barikada, ponovo se traži sloboda prometa lica, robe, ideja i kapitala kao ključna vrednost EU. Od srpskih vlasti se očekuje da zajamče uklanjanje preostalih barikada, čime bi se obezbedio slobodan pristup prelazima, a srpske vlasti se pozivaju da olakšaju saradnju kosovskih Srba s Euleksom i Kforom kako bi oni u mogli da sprovode svoje mandate.