- Tender još nije zvanično zaključen, ali je poznato da se trećeplasirani izjasnio da odustaje od kupovine - kaže za “Novosti” Slobodan Petrović, generalni direktor IMT. - Već smo razgovarali sa nadležnima u Ministarstvu ekonomije, i pretpostavljam da ćemo razgovore nastaviti i po objavljivanju zvaničnog saopštenja Agencije za privatizaciju u vezi sa sudbinom ovog tendera.
Budućnost IMT, kako ističe Petrović, mogla bi da se razvija u dva pravca.
- Jedan je nalaženje strateškog partnera direktnim pregovorima, kao što je to urađeno u slučaju “Zastave”, a drugi je takođe nalaženje strateškog partnera, ali putem tendera, poput ovoga raspisanog za RTB “Bor” - navodi Petrović. - Klasičan tender dva puta je raspisan i nije doneo rezultate, a ne treba zaboraviti ni da je prvoplasirani na tenderu, konzorcijum HASS-SIP, dostavio Agenciji za privatizaciju ponudu za strateško partnerstvo.
Podsetimo, “Cepter” je bio prvorangirani na ovom tenderu (reč je o konzorcijumu HASS-SIP u kojem je uz njegov “Houm art end sejls servisis” još i slovenačka “Strojna industrija”). Njegova ponuda bila je najbolja:

121,11 miliona evra plus 10,27 miliona evra za investicije. Međutim, on posle potpisivanja ugovora odustaje od pazara, ne plativši neophodnu garanciju. Posle odustajanja, isti taj konzorcijum nudi Agenciji za privatizaciju stratešku saradnju.
Inače, posle odustajanja “Ceptera”, i drugorangirani konzorcijum dve kompanije: “Neverfild limitid” (iza koje nezvanično stoji Goran Novaković, bivši ministar energetike) i poljski “Pol-mot varfam”, diže ruke od kupovine. Poznavaoci tržišnih zbivanja ističu da bi, iza svega, mogli da stoje krajnje praktični razlozi.
Naime, IMT kupcima nije interesantan zbog proizvodnje, već zbog atraktivnog zemljišta od 35 hektara na Novom Beogradu. Pa bi bilo lako izmestiti proizvodnju, a plac koristiti za mnogo unosniju stambeno-
-poslovnu izgradnju. Ipak, čini se da to nije uvek lako ostvarivo, pošto se dešavalo i da kupcu vlast oduzme pravo korišćenja upravo tog zemljišta, koje je bilo i razlog pazara.

BEZ KEŠA JE LAKŠE
Kupovina ili strateško partnerstvo? Za kupovinu je neophodna gotovina. Dok kod strateškog partnerstva, investitor, u startu, može da prođe jeftinije. Naime, kod strateškog partnerstva reč je o vrsti zajedničkog ulaganja. Ne postoji kupoprodajna cena, već se ugovorom definiše udeo i prava i obaveze obe strane: države s jedne i partnera s druge. Država obično zadržava udeo u vlasništvu, a partner je obavezan da investira i podigne fabriku na noge.