Telekom Srbije

Konsolidovani prihod 113,9 milijardi dinara

Telekom Srbije objavio je konsolidovane poslovne prihode za 2009. od 113,9 milijardi dinara što je rast od 8,2 odsto dok je poslovna dobit (EBIT) iznosila 22,9 milijardi dinara što je blago povećanje u odnosu na godinu dana ranije.

Neto dobit je iznosila 13,3 milijarde dinara i bila je za 46 odsto veća u odnosu na 2008. Telekom je neznatno smanjio dugoročne obaveze sa 67,3 milijarde dinara na kraju 2008. na 64,5 milijardi dinara na kraju prošle godine. Najveći deo ovih obaveza odnosi se na dugoročne kredite (54,4 milijarde dinara) iz kojih je u većoj meri finansirana ekspanzija domaćeg telekomunikacionog operatera na tržišta Republike Srpske i Crne Gore. Samo tokom protekle godine, Telekom je imao dospeća obaveza po osnovu dugoročnih kredita u visini od 31,7 milijardi dinara.

Telekom Srbija ostvario je poslovne prihode u protekloj godini od 89,2 milijarde dinara dok je neto rezultat iznosio 15,5 milijardi dinara. Ova matična kompanija nosi i najveći deo dugoročnih obaveza celog holdinga koje su poslednjeg dana 2009. iznosile 55,2 milijarde dinara dok su od toga dugoročni krediti bili 49,3 milijarde dinara.

Prema podacima iz poslovnog izveštaja za 2009. Telekom Srbija je držao 60 odsto domaćeg tržišta mobilne telefonije, celokupno tržište fiksne telefonije i 70 odsto tržišta ADSL-a.

Sojaprotein

Poslovna dobit 805 miliona, krajnji rezultat i dalje negativan

Bečejski Sojaprotein objavio je polugodišnji nekonsolidovani izveštaj o poslovanju koji je pokazao lošije poslovne rezultate ove kompanije nego što su investitori očekivali.

Ovo najveće preduzeće za preradu soje u regionu, objavilo je poslovne prihode od 6,77 milijardi dinara što predstavlja nominalno smanjenje od 25 odsto u odnosu na isti period protekle godine. Velikom padu prihoda doprineo je pad trgovinske aktivnosti Sojaproteina budući da su ovi poslovi preneti na sestrinsku kompaniju Victoria Logistic, dok su prihodi od prodaje sopstvenih proizvoda i usluga porasli za šest odsto i iznosili su 4,66 milijardi dinara. Sojaprotein je zabeležio neznatno veću poslovnu dobit u odnosu na isti period protekle godine i ona je iznosila 805,7 miliona dinara, ali je neto dobit smanjena na 61,5 miliona dinara. Usled slabljenja kursa dinara finansijski rashodi kompanije iznosili su 985,8 miliona dinara i najviše su kumovali gubicima.

Bankarski sektor

Polugodišnja stagnacija

Prema podacima NBS aktiva bankarskog sektora u Srbiji porasla je u prvoj polovini godine 8,5 odsto na 2.343,15 milijardi dinara. Ipak, budući da je u prvih šest meseci godine dinar izgubio 8,85 odsto vrednosti, aktiva bankarskog sistema u Srbiji realno je blago smanjena u odnosu na poslednji dan 2009. U brokerskoj kući Sinteza Invest Group navode da su se „velike banke znatno lakše snašle u otežanim uslovima poslovanja“, te njihovi poslovni rezultati na polugođu, generalno gledano, nisu bili lošiji u odnosu na prvih šest meseci protekle godine.

„Štaviše, aktiva i profit glavnih domaćih bankarskih ustanova beleže solidan rast u poređenju sa istim periodom 2009“, navodi se na sajtu ove kuće.

I u prvih šest meseci, deset najvećih banaka po aktivi zauzima skoro 70 odsto tržišta i ovaj podatak najbolje pokazuje koliko prostora imaju preostale 24 banke koje posluju na domaćem tržištu. Banca Intesa je ostala lider i nakon objavljenih poslovnih podataka za drugi kvartal, dodatno učvrstivši svoju poziciju osvajanjem 14,2 odsto tržišta. Mereno po visini aktive, drugu poziciju je zauzela Komercijalna banka, uz veliki rast aktive, ali zahvaljujući pre svega zatvorenoj dokapitalizacija od strane međunarodnih finansijskih institucija okončanoj početkom tekuće godine. Treća banka po visini aktive je austrijska Raiffeisen banka sa udelom na tržištu od 8,6 odsto. Pad aktive od 4,5 odnosno 3,2 odsto ubeležile su EFG i Vojvođanska banka dok je najveću ekspanziju zabeležila Unicredit koja je, prvi put otkada posluje u Srbiji, zauzela četvrtu poziciju na tržištu sa udelom od 6,6 odsto i zavidnom stopom rasta od početka godine od 13,7 odsto, navodi se u izveštaju.

Jat Airways

Ostvaren značajan prihod

Generalni direktor Jat Airways-a Srđan Radovanović izjavio je da je ta aviokompanija ove godine ostvarila značajan finansijski prihod i da sada na računu ima četiri puta više novca nego pre 12 meseci.

“Sve naše obaveze koje smo stvorili u 2010. redovno servisiramo i još nam ostaje novca za investicije, što je rezultat koji svaki direktor može da poželi”, istakao je Radovanović.

Prema njegovim rečima Jat ervejz je usvojio moderan način poslovanja i svođenja bilansa, što znači da se obračuni poslovnog rezultata rade na mesečnom, a ne na godišnjem ili šestomesečnom nivou.

Radovanović je istakao da će Jat ervejz nastaviti da se dalje transformiše u modernu i efikasnu aviokompaniju koja unapređuje svoje usluge i poslovanje.

“Očekujem da će Jat ervejz u budućnosti postati vodeći avioprevoznik u jugoistočnoj Evropi”, kazao je on.

“Aktivno radimo na osvajanju tržišta Bosne i Hercegovine i Makedonije. U takvim aktivnostima zahtevamo pomoć države Srbije, odnosno najmanje dva ministarstva - Ministarstva za infrastrukturu i Ministarstva inostranih oslova. Ta pomoć postoji, ali ja zahtevam i više”, rekao čelnik Jat ervejza.

Generalni direktor “Jat ervejza” naglašava da o privatizaciji i strateškim partnerima nacionalne aviokompanije odlučuje Vlada Srbije.

Radovanović je podsetio da su za srpskog avioprevoznika pored Turkiš erlajnsa zainteresovane još neke aviokompanije, na primer Etihad Ervejz iz Abu Dabija - vlasnik velikog paketa akcija u Er Emirejtsu iz Dubaija.