Sabor trubača u Guči, pedeseti put
Spoj nespojivog
Autor: Aleksandar Arsenijević
Više nego poluprazne šatre u kojima se nekad, da bi se pojela porcija svadbarskog kupusa ili uz špricer i pečenje gustirala muzika, na sto čekalo i po čitav sat, slabo posećene kafane i neuobičajeno pristupačne cene jasno su oslikavali platežnu moć saboraša. Poznavaoci saborskih prilika saglasni su da prestonica trube, i kad je o „deviznim“ gostima reč, privlači uglavnom inostrane turiste kojima su nedostupni Ibica ili neko drugo atraktivno odredište
Ako je tokom prethodnih godina i postojala dilema Exit ili Guča, posle 50. sabora trubača dileme više nema.
Niti su rok, elektronska i dens muzika osnovni razlog što se u Petrovaradin svake godine slije na hiljade mladih ljudi iz cele Evrope, niti su narodno stvaralaštvo, koje su osnivači istakli kao ideju-vodilju Sabora, i truba ono zbog čega sve više stranaca pohodi malu dragačevsku varoš. Svako ko je tokom saborskih dana posetio Guču, a pri tom uspeo da zadrži dozu objektivnosti, uverio se da su višednevna neobuzdana ulična žurka i karnevalska atmosfera osnovni motivi koji inostrane posetioce privlače u prestonicu trube.
Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: