Poslednja linija odbrane

Autor: Snežana Krivokapić

Suma koju građani godišnje izdvajaju da zaštite svoju imovinu i stvari u njoj daleko zaostaje za evropskim prosekom. Jedan od glavnih razloga je rezonovanje po principu „ne dešava se to meni“. Ipak, to tržište sve više raste a građani razumeju da osiguranje predstavlja dobru zaštitu za imovinu

Pravo je čudo kako građani Srbije teško dolaze do svoje imovine, a malo je vrednuju.

Iako većina nema dve kuće ili tri stana u koje može da se smesti nakon što im dom izgori u požaru ili ga voda preplavi, građani jedva da izdvajaju desetak evra godišnje za osiguranje stana i stvari u njemu. Ta suma, ilustracije radi nije dovoljna ni da se osigura garsonjera od dvadesetak kvadrata. Na drugoj strani medalje se može čitati da građani vrlo dobro znaju koliko im imovina vredi i koliko su radili i štedeli da je kupe, ali i dalje ne veruju osiguravajućim kompanijama da će sve to im isplate u slučaju da se desi šteta.

Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.