Milan Knežević, direktor Modusa i predsednik Unije tekstilaca

Teško je proceniti koji bi nivo duga trebalo da bude, ali je suština da bude onoliki koliko država može da vraća. Postoje predlozi da javni dug ne sme prelaziti 40 odsto BDP-a, to se naravno odnosi na zemlje koje ga mogu vraćati. Ima država za koje je i ta granica velika ako kriza još potraje, kao što je slučaj kod nas, i kad prilivi u budžet budu sve manji. Nemačka, na primer, može da se zaduži 80 odsto BDP-a, ali će dug vratiti. A u Srbiji, i za dugove koji trenutno postoje, ne vidi se perspektiva odakle se mogu vratiti.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta

Nije lako reći koja bi granica trebalo da bude jer ako kažemo da je granica 45 odsto BDP-a, što u međunarodnim okvirima i nije visoko, značilo bi da Vladi ostavljamo prostor da se u narednih nekoliko godina zaduži za dodatne tri milijarde evra. Trenutno javni dug je 35 odsto, a 10 odsto BDP-a je oko tri milijarde evra. Pre bi trebalo definisati koliko država može u toku godine da se zaduži, nego limitirati nivo. Pitanje je sad da li je tih 45 odsto mnogo. U zemljama EU nije, ali Srbija očigledno ima problem sa servisiranjem tog duga, te je svaki iznos veliki.

Nisam uveren da će zakon o fiskalnoj odgovornosti propisati limit koji će se striktno poštovati. I inače imamo zakone, pa se oni ne poštuju. Uz to, zakonom o fiskalnoj odgovornosti će se svakako definisati i izuzeci, koji u nekim slučajevima, poput elementarne nepogode, dozvoljavaju veću potrošnju.

Dragoslav Veličković, direktor odeljenja za investicione usluge u Societe Generale banci

Pozitivno ocenjujem informacije da je predlogom zakona o fiskalnoj odgovornosti predviđeno smanjenje budžetskog deficita na jedan odsto BDP-a do 2015. uz svođenje javnog duga na maksimalno 45 odsto BDP-a.

Usvajanje i dosledna primena ovakvih odredbi doprineli bi poboljšanju rejtinga zemlje i stvaranju povoljnijeg ambijenta za ulaganje, a na duži rok bi uticalo i na sniženje kamatnih stopa.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije

Unutrašnji javni dug nikako ne bi trebalo da prelazi četvrtinu BDP-a, pod uslovom da je spoljni do 50 odsto BDP-a. To je ukupno 75 odsto, što je kritična granicu zaduženosti malih zemalja čija industrijska proizvodnja ne prelazi 25 odsto BDP-a, a u Srbiji je njen udeo 17,6 odsto.

Ozbiljne srednje razvijene zemlje dozvoljavaju budžetski deficit do tri odsto BDP-a onda kad finansiraju razvojne projekte, ulaganja u infrastrukturu i industrijske kapacitete. Privrednici smatraju da država ne treba da ima budžetski manjak, osim u slučaju kad se deficit stvara zbog investicija u infrastrukturu i razvoj. Ali i tad bi ga trebalo ograničiti na maksimalno pet odsto, prevashodno zbog toga što u državi ne postoji visok stepen političke odgovornosti i ovo bi omogućilo da određeni pojedinci na vlasti ne naprave značajnu štetu.