ProCredit banka

Nagrada za Izvoznika godine

ProCredit banka podržala je ovogodišnji Konkurs Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) posvećen izboru Izvoznika godine u kategoriji malih i srednjih preduzeća. ProCredit banka, kako je saopšteno, želi da na ovaj način doprinese daljoj promociji primera uspešne poslovne prakse u Srbiji, kao i da kroz predstavljanje i podršku preduzećima koja na uspešan način plasiraju svoje proizvode i usluge na stranim tržištima, podstakne ostala mala i srednja preduzeća u našoj zemlji da nastave sa investicijama i razvojem svog poslovanja, kao i osvajanjem novih tržišta. Dobitniku priznanja „Izvoznik godine“ u kategoriji mala i srednja preduzeća ProCredit banka dodeliće nagradu u vrednosti od 15.000 evra, koju će činiti edukativni seminar i višednevno studijsko putovanje u Nemačku.

FAS

Stigla japanska oprema

U fabriku Fijat automobili Srbija u Kragujevcu počela je da stiže oprema iz japanske fabrike Komacu koja će biti instalirana u pogon Preseraja. U toj fabrici će krajem godine početi probna proizvodnja potpuno novog modela automobila, saopštila je ta srpsko-italijanska kompanija. U saopštenju se navodi da je ukupna vrednost opreme za pogon Preseraja oko 100 miliona evra, kao i da je stigla prva od dve linije maksimalno automatizovanih presa najnovije tehnogoije. “Druga linija automatizovanih presa japanskog proizvođača stići će početkom naredne godine”, navedeno je u saopštenju u kojem se naglašava da “kada je reč o drugoj liniji koja trebe da stigne prvi put će se instalirati u nekoj od Fijatovih fabrika”. Kompanija FAS navodi da je oprema koja je stigla, teška blizu 3.000 tona, te i da je brodom krenula iz Japana pre dva meseca upakovana u 587 sanduka.

Magnohrom

Četiri kompanije u trci za kupovinu

Najmanje četiri kompanije iz Nemačke, Grčke i Slovačke zainteresovane su da uđu u trku za kupovinu „Magnohroma”, najvećeg preduzeća u Kraljevu. Četiri tima inženjera iz potencijalnih partnerskih kompanija, koje ovog puta neće kupovati kapital nego imovinu, što bi trebalo da konačno obezbedi oporavak i stabilno poslovanje kraljevačkih vatrostalaca, bilo je u „Magnohromu” i njegovim rudnicima. Preduzeće je preživelo težak period neuspešne privatizacije, devastiranja proizvodnih pogona, ali i još teži period podizanja proizvodnje u nekoliko nekada moćnih proizvodnih pogona čije je srce bila upravo stara fabrika, odnosno pogon vatrostalnih opeka.

Energetika

Hidroelektrane na Ibru sledeće godine

Savetnik za energetiku premijera Srbije Petar Škundrić najavio je da će gradnja prve dve od 10 hidroelektrana na Ibru početi sledeće godine. Škundrić je kazao da bi izgradnja tih hidrocentrala trebalo da bude završena za dve do dve i po godine i podsetio da je to zajednički projekat Elektroprivrede Srbije (EPS) i italijanske kompanije Seći. “Formirano je i zajedničko preduzeće EPS-a i kompanije Seći za realizaciju projekata na reci Ibar. Reč je o kapacitetu od 117 megavata instalisane snage, a investicija je na nivou od 330 do 350 miliona evra”, kazao je on. Škundrić je dodao i da je potpisan ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća između EPS-a, kompanije Seći i Elektroprivrede Republike Srpske za korišćenje hidropotencijala na srednjem delu toka reke Drine, gde će se graditi hidroelektrane snage 225 megavata.

Rezidor

Beograd dobija hotel Radison Blu

Hotelska grupa Rezidor je počela u Beogradu da gradi svoj prvi hotel sa 236 soba na mestu Starog mlina u Bulevaru vojvode Mišića. Hotel Radison Blu prve goste primiće krajem 2013, najavljeno je iz te kompanije sa sedištem u Briselu, koja ima hotele u 64 zemlje širom Evrope, Bliskog istoka i Afrike. Gradnje hotela i poslovne kule odmah pored, od 3.900 kvadratnih metara, poduhvatiće se austrijska firma za nekretnine Soravija grup u saradnji sa Erste bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). Unutar hotelskog kompleksa biće sačuvano i obnovljeno zdanje Starog mlina, nalaziće se i jedan restoran i bar, konferencijski centar od 600 kvadratnih metara, deo za masažu i opuštanje, veliki parking, a svih 236 soba imaće besplatan pristup brzom internetu, navodi se na sajtu Rezidora.

Avalski toranj

Bez kafića na vrhu tornja

JP “Emisiona tehnika i veze” odlučilo je da raskine ugovor sa firmom “Smut end tač ko” (Smooth & Touch Co) koja je trebalo da otvori kafe-bar u Avalskom tornju. Kako se navodi u saopštenju, ugovor sa firmom koja je trebalo da otvori kafe-bar na 119. metru tornja i letnju baštu ispod tri kraka tornja, raskinut je zbog toga što firma “Smut end tač ko” nije poštovala više ugovornih obaveza. Ističe se da je taj zakupac kasnio u realizaciji svih poslova i rokova za početak rada ugostiteljskih objekata, da nije poštovao rokove plaćanja zakupnine, radno vreme Avalskog tornja, kao i da se nije pridržavao mera sistema bezbednosti. Ugovor sa firmom “Smut end tač ko” potpisan je 3. juna ove godine, a projektom “Avalon palas” bilo je predviđeno i otvaranje restorana internacionalne kuhinje “Mačeta”. Kako ističe JP “Emisiona tehnika i veze”, odluka o raskidu ugovora sa zakupcem prostora za ugostiteljski sadržaj neće uticati na posetioce koji će i dalje, svakodnevno od 9.00 do 16.00, moći da uživaju u pogledu sa “vidikovca” na Avalskom tornju.

Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.