Subvencije za investitore

Najmanje 4.000 evra po radnom mestu

Vlada Srbije usvojila je novu uredbu o privlačenju direktnih investicija kojom je najmanji iznos podsticaja udvostručen na 4.000 evra po novootvorenom radnom mestu, rečeno je u Ministarstvu ekonomije Srbije. Kako su istakli u Ministarstvu, maksimalni iznos podsticaja zadržan je na 10.000 evra po radnom mestu, ali je novom uredbom ukinut sistem duplih iznosa podsticaja za devastirana područja i područja od posebnog interesa. Sada postoje četiri grupe razvijenosti opština koje proizlaze iz zvanične vladine klasifikacije razvijenosti, a one uslovljavaju samo minimalni iznos investicije koja se može podržati Uredbom, objašnjavaju u Ministarstvu ekonomije. Za dobijanje podsticaja za direktne investicije u, na primer, najnerazvijenijoj, četvrtoj grupi, potrebno je minimalno ulaganja od 500.000 evra, navode u Ministarstvu. Novom uredbom uveden je i sistem bodovanja različitih kriterijuma na osnovu kojih se određuje iznos podsticaja po otvorenom radnom mestu. Investitori podsticaje mogu da dobiju za otvaranje najmanje 50 radnih mesta.

Magnohrom

Protest bivših radnika

Oko 100 bivših radnika kraljevačkog Magnohroma protestovalo je u zgradi Gradske skupštine, tražeći da im se isplati 18 zaostalih zarada po pravosnažnim presudama. Oko 200 bivših radnika najpre je u znak protesta krenulo Ibarskom magistralom peške za Beograd, ali je deo njih odustao i autobusima se vratio kući. Oni su tokom šetnje nekoliko puta blokirali Ibarsku magistralu. “Nastavili smo protest zahtevajući da nam se isplate zarade, jer mi više tim povodom nećemo da pregovaramo, već samo možemo da razgovaramo o tome kako i kada će nam isplatiti naš novac”, rekao je jedan od radnika.

Unija poslodavaca

Bez dogovora o minimalnoj ceni rada

Predstavnici Vlade Srbije, poslodavaca i reprezentativnih sindikata nisu uspeli da se dogovore o novoj minimalnoj ceni rada, rečeno je u Uniji poslodavaca. “Vlada i sindikati ne uvažavaju realnost da poslodavci neće moći da isplate zarade ako minimalna cena rada po satu od 1. aprila bude povećana sa 102 na 115 dinara”, rekao je portparol Unije Dragoljub Rajić. On je najavio da će Unija poslodavaca predložiti sindikatima da se u oblastima gde je potpisan kolektivni ugovor zarade isplaćuju prema “minimalcu” koji je bio u vreme kad su ti ugovori potpisani. Ako sindikati ne prihvate taj predlog poslodavci će, prema rečima Rajića, istupiti iz kolektivnih ugovora koji su potpisani u oblasti poljoprivrede, građevine, hemije i nemetala i metalskoj industriji. “Samo 18,2 odsto firmi u Srbiji redovno isplaćuje zarade, a 42 odsto sa zakašnjenjem od 60 dana”, istakao je Rajić. Isplata zarada na osnovu cene rada od 115 dinara po satu dovela bi, kako je upozorio, do povećanja zarada u proseku od 10 do 12 odsto, što većina poslodavaca neće moći da ispuni pa će ili gasiti firme ili otpuštati radnike. Predlog Unije je da minimalna cena radnog sata bude povećana na 109 ili 110 dinara.

ASW inženjering

Učešće na CeBIT-u

Međunarodni sajam CeBIT održan je i ove godine u Hanoveru od 6. do 10. marta 2012. Posetioci, ali i izlagači, imali su prilike da vide i nastup kompanije ASW Inženjering, u okviru Nacionalnog štanda Srbije (u organizaciji SIEPE). Tom prilikom je u zajedničkom nastupu sa firmom Geneko iz Beograda prezentovan asw:mercantis, savremeno IT rešenje za maloprodaju. Iz ASW-a ističu da su iz palete njihovih proizvoda, tri proizvoda, asw:mercantis (sistem za maloprodaju), asw:credis (billing&customer care sistem) i asw:examinus (sistem za centralizovani tehnički pregled vozila) izazvali izuzetno interesovanje posetilaca.

Srpska fabrika stakla

Bugarski konzorcijum novi vlasnik

Konzorcijum bugarskih firmi Rubin i Glass Industry potpisao je aneks ugovora o preuzimanju 63 odsto vlasništva u Srpskoj fabrici stakla iz Paraćina od Srbijagasa po ceni od 35 miliona evra. Dokument su potpisali generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i predsednik Nadzornog odbora Korporativno-trgovinske banke iz Sofije Cvetan Vasilev. Ta banka je vlasnik bugarskih firmi koje preuzimaju paraćinsku staklaru i garant je transakcije. Novi vlasnik staklare je preuzeo obavezu investiranja 22 miliona evra u gradnju fabrike stakla u Paraćinu i modernizaciju stare fabrike, a obezbediće i 10 miliona evra za isplatu dugova prema bankama i Fondu za razvoj. Bugarski konzorcijum će isplatiti i polovinu od potrebnih 4,5 miliona evra za socijalni program, a drugu polovinu će obezbediti Vlada Srbije. Radnici će dobiti 300 evra po godini staža, a do sada se od 1.700 zaposlenih u staklari za odlazak iz fabrike prijavilo njih oko 500.

StanTech

Nastup na ANUGA FoodTech sajmu

Firma “StanTech” iz Beograda ove godine nastupila je na sajmu opreme za prehrambenu industriju “ANUGA FoodTec” u Kelnu, kao jedini predstavnik sa prostora bivše Jugoslavije. “StanTechnologies” je regionalni lider u oblasti proizvodnje mašina za kartoniranje, doziranje i pakovanje hrane i dobitnik je više priznanja za kvalitet i inovativnost proizvoda, kako na domaćem tako i na inostranim tržištima. Firma je nosilac patentnih prava za mašine za procesiranje i pakovanje voća i povrća na teritoriji Amerike i Evrope i dobitnik prošlogodišnje nagrade Aurea za projekat „mašina za sečenje luka“.

Velefarm

Stečaj na vidiku?

Najveći srpski prodavac lekova na veliko “Velefarm“ u blokadi je dve godine. Ako se poverioci ne jave, dugovanja se brišu, a sva imovina ide državi. Još je neizvesno hoće li njegovo ime biti automatski izbrisano sa srpske privredne mape, zajedno sa svim dugovima, ili će partneri pokušati da izvuku svoj novac kroz redovan stečaj. Poverioci imaju šansu do prvih dana aprila da pokrenu ovaj postupak, u protivnom će privredni sud automatski ugasiti preduzeće, a sva imovina pripašće državi. U tom slučaju, država će dobiti i sva “Velefarmova” preduzeća, a ima ih još sedam. Računi ove firme su “u crvenom” više od 600 dana, a iznos blokade je 1,7 milijardi dinara. Ukupni dugovi, nezvanično, mere se stotinama miliona evra.

RealTime Clipping

Praćenje društvenih mreža

Agencija RealTime Clipping uvela je u spektar svojih usluga novo rešenje koje će za potrebe klijenata pratiti onlajn dešavanja, posebno na društvenim mrežama. Ova agencija je prva na srpsko tržište donela MolEclipp, inovativno rešenje praćenja društvenih mreža, poput Fejsbuka, Tvitera ili Linkedina. Praćenjem društvenih mreža, u zavisnosti od potreba, MolEclipp pruža mogućnost izrade analiza prisustva i aktivnosti na internetu, kao i usluge trenutnog reagovanja na krizne objave.

Lidl

Dolazak u Srbiju

Nemački internacionalni diskontni lanac Lidl obezbedio je lokaciju za objekat u Novom Sadu, objavio je novosadski Dnevnik. List piše da ovu informaciju nisu mogli da potvrde u nadležnim gradskim institucijama, ali da je rečeno da su predstavnici nemačke kompanije tim poslom dolazili kod njih. Nezvanično se saznaje da je Lidl “bezecovao” lokaciju na Futoškom putu, te da to nije jedini objekat koji planira da otvori u Novom Sadu. Lidl je registrovao poslovanje u Srbiji 22. decembra 2010. godine. Osnivač firme je „Lidl Srbija supermarketi”, a osnivački kapital je 20.000 evra. Krajem prošle godine iz centrale Lidla u Nemačkoj potvrđeno je da kompanija ispituje uslove i šanse u mnogim zemljama, između ostalih i u Srbiji, ali da će odluku o dolasku na srpsko tržište doneti kad završi analize.

Ikea

Prva robna kuća na jesen

Izgradnja prve Ikea robne kuće u Beogradu trebalo bi da počne na jesen, izjavio je glavni izvršni direktor kompanije IKEA Mikael Olson. On je naveo da kompanija očekuje da će sve administrativne procedure i potrebne dozvole biti gotove najkasnije do leta. Olson je rekao da će ta kompanija investirati oko 250 miliona evra u pet robnih kuća koje će se graditi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i centralnoj Srbiji i da će u svakoj od njih biti zaposleno oko 400 radnika. Prvi čovek kompanije Ikea je rekao i da ne vidi nikakvu vezu sa politikom niti razloge da se njegova poseta okarakteriše kao podrška bilo kojoj političkoj kampanji. On je, takođe, naglasio da ne strahuje od eventualne promene vlasti u Srbiji i da će nastaviti dijalog sa svim zvaničnicima koji utiču na odluke važne za dalji razvoj Ikea investicija u Srbiji.

Plima M

Odluka o restrukturiranju

Agencija za privatizaciju donela je Odluku o restrukturiranju Fabrike ulja, doskorašnje „Plime M“, rekao je zastupnik kapitala tog preduzeća Nebojša Radenković. On je kazao da poslovodstvo sada treba da obezbedi sredstva za pokretanje proizvodnje i sklopi s partnerima ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji. „Posle donošenja Odluke o restrukturiranju, na posao je vraćeno oko 60 od ukupno 160 zaposlenih, a oprema se remontuje kako bi uskoro mogla da počne proizvodnja“, rekao je Radenković. Prema njegovim rečima, fabrika bi u početku trebalo da radi uslužnu preradu soje, suncokreta i uljane repice, kao i preradu sirovog ulja. Za saradnju sa kruševačkom Fabrikom ulja, kako je naglasio Radenković, zainteresovano je nekoliko partnera, među kojima su preduzeće „Komponenta“ iz Ćuprije, Fabrika ulja „Banat“ iz Nove Crnje, „Trgoagrar“ iz Smedereva i MB Trans iz Uba. Radenković je dodao i da odluka o restrukturiranju za preduzeće znači deblokadu računa i mirovanje obaveza prema poveriocima.

Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.

Korisničko ime: Šifra: Zapamti me

Zaboravljena šifra?