Elektrane: Grejanje poskupelo zbog poskupljenja gasa
02. novembar 2010. | 12:44 16:15
Izvor: Beta, Tanjug
Beogradske elektrane su saopštile da je poskupljenje grejanja od 30 odsto i tople vode od 50 odsto uslovljeno povećanjem cene energenata.
"Bez povećanja cene grejanja ne bismo mogli da ispunimo obaveze prema Srbijagasu. Stare cene grejanja ne mogu da pokriju troškove prema distributerima energenata", rekao je generalni direktor Beogradskih elektrana Zoran Predić na konferenciji za novinare.
On je ukazao na to da su se nadležni dugo borili s nestalnom cenom gasa i da je poskupljenje grejanja bilo neizbežno. "Cena grejanja je poslednji put promenjena 1. januara 2009, a cena gasa je do danas porasla sa 24,28 na 37,05 dinara. Građani moraju da budu svesni da elektrane moraju da izmire obaveze prema distributerima gasa", naveo je Predić.
Grejanje je sa 59,6 dinara po kvadratu poskupelo na 77,48 dinara, bez PDV-a. S PDV-om, nova cena je 83,68 dinara, u odnosu na staru od 64 dinara.
Cena kubika potrošne tople vode za domaćinstva je sa 88,03 dinara porasla na 132,05 din s PDV-om, dok će ostali potrošaci kubik potrošene tople vode umesto 154,97 dinara plaćati 232,46 dinara, s PDV-om.
Zamenik direktora Nenad Đakovac je rekao da cena grejanja nije povećana zbog eventualnog kažnjavanja neredovnih platiša, već isključivo zbog poskupljenja gasa na tržištu. Đakovac je rekao da oni koji ne plaćaju grejanje redovno mogu to učine u ratama, i to beskamatno tokom čitave godine. On je naveo da je to preduzeće svim korisnicima ponudilo poseban protokol, prema kom će dužnici plaćati 30 odsto duga odmah po pristizanju računa za grejanje, a ostatak na šest meseci bez kamate.
Prema njegovim rečima, dug prema Elektranama je oko 5,2 milijardi dinara, od čega poslovni sektor duguje oko 1,4 milijardi, a privatni oko 3,8 milijardi. "Zgrade Vlade duguju Elektranama više od 60 miliona dinara, a to su samo neki od velikih dužnika, među kojima su najbrojniji firme u stečaju", rekao je Đakovac i dodao da rukovodstvo Elektrana neće imati problem da isključi najveće dužnike, bez obzira na to ko su.
On je rekao da je dug budžetskih ustanova za grejanje veći od 200 miliona dinara.
Govoreći o kritikama gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa na kvalitet grejanja u drugoj polovini oktobra, Predić je poručio da je svaka konstruktuvna kritika poželjna i objasnio da ne smatra da će građani izbegavati plaćanje grejanja ako ono bude kvalitetno.
Član Gradskog veća Goran Aleksić naveo je da će Gradska uprava s predstavnicima Vlade, Srbijagasa i Elektrana u narednom periodu tražiti način da spusti cenu gasa na 35 dinara i tako cenu tog energenta učini pristupačnijom potrebama elektrana. "I dalje će biti omogućeno da grejanje bude plaćeno tokom cele godine, svih 12 meseci, bez kamate", rekao je Aleksić.
On je dodao da će cena grejanja za socijalno ugrožene Beograđane ostati ista i da će im Beograd dodatnim subvencijama platiti iznos za koji je povećana cena grejanja iz gradskog budžeta i da će Gradska uprava tako i najugroženijim građanima glavnog grada obezbediti kvalitetno grejanje.
Dragosavljević: Rast cena energenata ne utiče na inflaciju
Poskupljenje energenata neće uticati na rast inflacije, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Zlatko Dragosavljević. "Mnogo više na inflaciju u zemlji utiču monopoli, pre svega u trgovini i drugim privrednim granama, a politiku energenata treba posmatrati kroz mnogo širi društveni aspekt", rekao je Dragosavljević u Privrednoj komori Srbije, na sednici Odbora Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo.
On je kazao da će Srbija imati stabilnu grejnu sezonu bez obzira na sve probleme koji prate sisteme za daljinsko grejanje, ali da će ove zimske sezone pitanje cene grejanja biti dominantno zbog održivosti poslovanja toplana.
"Svi zajedno ne objašnjavamo dovoljno građanima Srbije da građane koji se najkomfornije greju subvencionišu građani koji nemaju daljinski sistem grejanja", rekao je on. Dragosavljević je naveo da zbog sadašnjih cena toplane imaju gubitke koji se nadoknađuju iz budžeta lokalnih samouprava, odnosno iz džepa građana koji moraju da plate punu cenu energenata, a kojih je skoro četiri petine.
Komentari (0)
Unesite tekst komentara: