Šoškić je novinarima na Ekonomskom samitu Srbije rekao da će na inflaciju u idućoj godini uticati odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija, cene hrane i to što će zbog približavanja parlamentarnih izbora biti povećana javna potrošnja.

Prema Šoškićevim rečima, sledeća godina će biti izazovna, ali centralna banka neće odustati od planirane inflacije. Šoškić je rekao da će NBS koristiti sve raspoložive mehanizme kako bi postigao taj cilj, pre svega referentnu kamatnu stopu i obavezne rezerve.

Guverner je takođe najavio da će posle razgovora s Misijom Međunarodnog monetarnog fonda centralna banka i Vlada Srbije razmatrati mogućnosti za unapređenje poljoprivrede kako bi se izbegla nestabilnost cena hrane. "Cene poljoprivrednih proizvoda su, prema analizi NBS-a, u Srbiji imale veći rast nego u drugim zemljama regiona, zbog čega je i odlučeno da počne dijalog s Vladom da se spreči tako nešto", istakao je guverner.

On je rekao da će se mere za sprečavanje cenovnih šokova odnositi se na liberalizaciju tržišta hrane, politiku prelevmana i intervencije iz robnih rezervi.

Šoškić je rekao da bi inflacija u Srbiji na kraju godine bila u predviđenom okviru od maksimalno osam odsto da su se cene hrane u Sribiji kretale kao i cene u regionu.

 

Izbegnuta kriza valute i bankarskog sektora

Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bodan Lisovolik je danas izjavio da je ostvaren jedan od glavnih ciljeva aranžmana te međunarodne finansijske institucije sa Srbijom, a to je izbegavanje krize valute i bankarskog sektora.

Lisovolik je, na Ekonomskom samitu Srbije u Beogradu, naveo da su ostali ciljevi bili uspostavljanje odgovorne fiskalne politike i stimulisanje strukturnih reformi. Reforme fiskalne politike su počete, ali su potrebni odlučniji koraci napred, dok je najmanje urađeno na planu strukturnih reformi, ocenio je on.

Lisovolik je istakao da je Srbija u ekonomsku krizu ušla s niskim izvozom i štednjom, rastućom inflacijom, nereformisanim javnim sektorom, zanemarenom infrastrukturom i slabim privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, zamrzavanje plata i penzija, koje je bilo predviđeno programom s MMF-om, dalo je određene rezultate jer je ograničilo potrošnju, ali su potrebne i neke druge reforme javnog sektora koje podrazumevaju i smanjenje broja zaposlenih.

Lisovolik je naglasio da Srbija mora da uspostavi model privrednog rasta zasnovan na izvozu, za šta su neophodni liberalizacija i strukturne refome tržišta i povećanje udela privatnog sektora, koji pomaže rastu izvoza i većoj štednji.

On je ocenio da u predizbornom periodu neće biti lako sprovesti reforme jer one, kako je pokazalo iskustvo drugih zemalja, zahtevaju umerene nivoe plata.

Lisovolik je naglasio da Srbija mora da postane dinamična ekonomija i da proces evropske integracije treba da bude glavni pokretač tog procesa, ali da bi trebalo da radi i bolje nego što to zahtevaju uslovi EU.

 

Pravi trenutak za prodaju Telekoma

Sada je pravi trenutak za prodaju Telekoma Srbija, a njegova prodaja mogla bi da omogući veću konkurentnost na tržištu telekomunikacija, ocenili su danas državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić i generalni direktor Telenora Ćel-Morten Jonsen.

Oni su takođe istakli da će građani prodajom Telekoma priliku da dobiju besplatne akcije kojima će trgovati.

Na pitanje šta će Srbija dobiti privatizacijom Telekoma, postavljenom u okviru diskusije na Ekonomskom samitu u Beogradu, Ćirić je odgovorio da su očekivanja da će biti nađen dobar strateški partner nacionalnoj kompaniji koji će obezbediti njen stabilni rast u narednom periodu.

Ćirić je rekao da je za prodaju Telekoma bitan politički konsenzus i ocenio da je dobra odluka države da novac od Telekoma usmeri u kapitalne investicije.

Generalni direktor Telenora ocenio je da je dobro što se Telekom privatizuje i što će Telenor imati još jednog igrača, bez obzira ko to bio. On je ocenio da ta privatizacija predstavlja i priliku za Telenor da uz pomoć konkurencije, jača svoje usluge, ali i da je dobra za čitav javni sektor Srbije.

Jonsen je ukazao na to da je važno da vlasništvo i regulativna tela ne budu na jednom mestu u jednoj kompaniji ukazujući da bi vlasništvo moralo da bude odvojeno od države.

 

Potrebno usklađivanje fiskalne i monetarne politike

Svetska banka podržava određivanje ciljane inflacije NBS-a za narednu godinu, ali ocenjuje da će za njeno uspešno sprovođenje biti potrebno usklađenje fiskalne i monetarne politike, izjavio je danas šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor.

Brefor je rekao da će se tek u januaru, za kad su predviđeni odmrzavanje plata i penzija u javnom sektoru, videti u kom pravcu će se inflacija kretati. "Mi bismo voleli da vidimo restriktivnost u pogledu penzija i restriktivnost u vođenju monetarne politike", naglasio je Brefor. Prema njegovim rečima, NBS verovatno morati da restriktivnim merama inflaciju zadrži u zacrtanim okvirima i da će joj za to biti potrebna podrška Vlade.

Brefor se osvrnuo i na podršku Svetske banke Srbiji u odobravanju povoljnih kredita i zajmova, ističući da je fond koji je na raspolaganju našoj zemlji povećan u poslednjoj rundi pregovora na devet milijardi evra. Srbiji ostaje da reši problem nepostojanja dovoljnog broja projekata koji bi se finansirali i da kompletira postojeće, rekao je on.

On je ocenio da je u poslednje vreme učinjen značajan napredak kada je u pitanju raspisivanje tendera i sklapanje ugovora i izrazio uverenje da će svaki dolar koji stigne u Srbiju iz Svetske banke biti uložen.

 

Konuzin pozvao investitore na saradnju s ruskim kompanijama

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin pozvao je danas sve investitore koji posluju na srpskom tržištu da sarađuju na zajedničkim projektima s ruskim kompanijama. "Mi saradnju Srbije sa EU i drugim zemljama ne vidimo kao alternativu saradnji s Rusijom, naprotiv", rekao je Konuzin i dodao da bi saradnja svih kompanija bez obzira na to iz koje zemlje dolaze doprinela jačanju političke i ekonomske stabilnosti regiona jugoistočne Evrope.

Konuzin je rekao da Rusija u Srbiji vidi jednog od osnovnih ekonomskih partnera na Balkanu i naveo da je Rusija do sad investirala u Srbiju 1,3 milijardi dolara.

Bilateralna saradnja Srbije i Rusije, kako je istakao Konuzin, temelji se na strateškoj saradnji u oblasti energetike. On je rekao da se nastavlja saradnja dve zemlje u gradnji podzemnog skladišta gasa Banatski dvor i najavio da se razmatra mogućnost povećanja kapaciteta Banatskog dvora sa 800 miliona kubika gasa na 1,2 milijardi ili čak tri milijarde kubika, što bi to skladište pretvorilo u regionalni centar za skladištenje gasa.

Prema njegovim rečima, u toku je izrada studije izvodivosti za srpski deo gasovoda Južni tok i naglasio da će, kada je reč o Naftnoj industriji Srbije, obim investicija te kompanije u naredne tri godine prevazići milijardu evra.

On je rekao da je ukupan obim investicija ruske kompanije Lukoil u Srbiji 380 miliona dolara, a da će u naredne tri godine obim tih investicija povećati za 100 miliona dolara.

 

Inflacija, nezaposlenost i siromaštvo najveći problemi

Predsednik Izvršnog odbora Societe Generale banke Goran Pitić izjavio je danas da je loše što Srbija kraj ove godine dočekuje s tri problema, inflacijom, rastom nezaposlenosti i siromaštvom, jer će joj to oduzimati mnogo resursa i energije u 2011. "Sledeća godina je po definiciji inflatorna zbog izbornog ciklusa i zato će trebati mnogo hrabrosti i političke mudrosti da se ukaže da 2011. ne sme da bude godina trošenja već godina investicija", rekao je Pitić.

On je istakao da inflacija u ovoj godini nikome ne odgovara, ali je omogućila državi da uskladi budžet i da napuni prihode inflacionim porezom. On je ocenio da su gubitnici zbog visoke inflacije svi oni koji su ugroženi rastom cena, posebno osnovnih proizvoda, a to su siromašni, nezaposleni, svi s fiksnim primanjima i oni koji su uzeli kredite i vraćaju ih na mesečnom nivou.

Pitić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, je ukazao da inflacija ne odgovara ni kompanijama koje rast cena prevaljuju na krajnje potrošače i pokušavaju da budu konkurentne, zatim bankama i čitavoj privredi kojoj je za poslovanje potrebno stabilno okruženje.

 

Kravčenko očekuje pozitivno poslovanje NIS-a

Direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko rekao danas da bi NIS u ovoj godini mogao da posluje pozitivno.

Kravčenko je na Ekonomskom samitu Srbija 2010. kazao da će NIS do 2014. uložiti milijardu evra, od čega polovinu u Rafineruju nafte u Pančevu, što će biti značajno za dalje poslovanje te kompanije i zbog najavljene liberalizacije tržišta naftnih derivata.

On je dodao da će sledeće godine NIS investirati 400 miliona evra u Rafineriju nafte i maloprodajnu mrežu, sredstvima iz kredita Gazpromnjeta 60 odsto, a ostatak iz dobiti od poslovanja.

Kravčenko je kazao da je kratkoročni cilj da NIS postane regionalni lider u svojoj oblasti i da poveća proizvodnju 50 odsto.

On je dodao da u naredne tri godine očekuje povećanje proizvodnje nafte od 60 odsto, povećanje rezervi nafte od 20 odsto i povećanje prerade od 50 odsto.

U Novom Sadu su planirana ulaganja u proizvodnju ulja za automobile i otvaranje fabrike gasa, a očekuje se renoviranje benzinskih stanica.