Obrazlažući u Skupštini Srbije predlog tog zakona, Marković je rekao da će politički subjekti pod jednakim uslovima sticati finansijska sredstva, i da zakon omogućava uvid najšire javnosti u izvore finansiranja političkih subjekata i njihovih aktivnosti.

"Zakon sadrži i instrumente prinude, osnosno kažnjavanja, u slučaju da neko ne poštuje njegove odredbe", rekao je Marković.

Marković je rekao da postojeći zakon iz 2003. ima brojne nedostatke i ne omogućava efikasnu kontrolu finanisiranja političkih stranaka, izbornih kampanja i trošenja tih sredstava prikupljenih iz javnih i privatnih izvora. On je podsetio da je postojeći zakon izmenjen 2008, kad su nadležnosti Republičke izborne komisije i Odbora Skupštine Srbije za finansije prenete na Agenciju za borbu protiv korupcije, ali da ta izmena nije bila dovoljna jer ne postoje odgovarajuća rešenja za kontrolu i sankcionisanje povrede zakona.

Marković je kazao da su u izradi novog zakona pribavljena mišljenja Venecijanske komisije, OEBS-a i Evropske komisije, čije su primedbe ugrađene u tekst zakona.

Novi zakon o finansiranju političkih aktivnosti, prema rečima ministra, uređuje finansiranje redovnog rada političkih stranaka, ali i koalicija i grupa građana koje imaju svoje predstavnike u parlamentu.

Politički stranke se finansiraju iz javnih izvora, odnosno budžeta i privatnih izvora koje čine članarina, prilog, nasledstvo i prihod od imovine. Novi privatni izvori, u odnosu na dosadašnji zakon, jesu legat i zaduživanje kod komercijalnih banaka, a ukinuti su prihodi od promotivnih aktivnosti političkih stranaka.

"Posebnu novinu predstavlja ukidanje ograničenja iznosa privatnih sredstava za finansiranju političkih stranaka", rekao je Marković i dodao da je ostalo ograničenje davanja novca na najviše 20 prosečnih mesečnih zarada za fizičko lice, odnosno 200 prosečnih mesečnih zarada za pravno lice na godišnjem nivou.

Radi efikasnije kontrole, prilozi se mogu davati iskjučivo uplatom preko tekućeg računa davaoca, uz obavezu političke stranke da evidentira svaki prilog, i da na svom sajtu objavi davanje čija je vrednost na godišnjem nivou veća od jedne prosečne mesečne plate.

Marković je rekao da je predviđeno da se članarina uplaćuje isključivo sa tekućeg računa člana političke stranke, osim za iznos do 1.000 dinara na godišnjem nivou, kada se može platiti u gotovini ili putem uplatnice.

"Novina je i da se politička stranka može finansirati putem priloga međunarodnih političkih udruženja, s tim što takvi prilozi ne mogu biti u novcu", rekao je Marković.

Zakonom je zabranjeno davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica, prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa priloga.

Marković je kazao da je propisano da se iz budžeta Srbije izdvoji 0,15 odsto za redovni rad političkih stranaka, a za finansiranje troškova izborne kampanje iz javnih izvora u godini u kojoj se održavaju izbori, određuje se 0,1 odsto rashoda budžeta.

Jedna od najznačajnih novina zakona, naveo je ministar, jeste polaganje izbornog jemstva političkih subjekata koji nameravaju da koriste sredstva iz javnih izvora za finansiranje izborne kampanje.

Ako politički subjekt na izborima ne osvoji jedan odsto važećih glasova, odnosno 0,2 ukoliko predstavlja stranku manjine, dužan je da ta sredstva vrati u budžet u roku od 30 dana.

U cilju efikasnije kontrole finansiranja troškova izborne kampanje, predviđena je obaveza političkog subjekta da otvori poseban račun za evidentiranje prikupljenih sredstava i troškova izborne kampanje.

Stranke su dužne da vode knjigovodstvenu evidenciju i da podnose finansijske izveštaje koje kontroliše Agencija za borbu protiv korupcije i, u slučaju kršenja zakona, pokreće postupak i preduzima mere.

Propisano je i da krivično delo predstavlja pribavljanje sredstava za finansiranje političkih subjekata protivno odredbama zakona za šta je kazna zatvor od tri meseca do tri godine, kazao je Marković.

On je dodao da je novim rešenjima data je mogućnost izricanja posebnih mera koje podrazumevaju gubitak prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora za finansiranje političkog subjekta.

   

Opozicija: Zakon neće omogućiti kontrolu finansiranja

Poslanici vladajuće koalicije i Liberalno-demokratske partije najavili podršku predloženom zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, dok je opozicija ocenila da on neće omogućiti transparentnost i kontrolu finansiranja stranaka.

U raspravi o zakonu, poslanici opozicionih Srpske napredne stranke, Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije izneli su niz primedbi na predloženi zakon, posebno na odredbe o izbornom jemstvu.

Šef poslaničke grupe LDP-a Čedomir Jovanović rekao je da će ta stranka podržati predloženi zakon jer je njegovo usvajanje, kako je kazao, još jedan korak ka Evropskoj uniji. Jovanović je naveo da je LDP predložila dva amandmana na zakon, kojima će se, kako je naveo, zaštititi finansijeri i simpatizeri stranaka ali i prosečna zarada, kao jedan od standarda za finansiranje političkih partija, korigovati sa stopom inflacije.

Jovanović je, međutim, naveo da se sumnjiv odnos politike i biznisa ne može regulisati samo zakonom o finansiranju političkih aktinosti, već da je potrebna celovita reforma društva. "Ovaj zakon je rezultat rada ljudi koji su izvan stranačke sfere politike, posebno Agencije za borbu protiv korupcije, koju podržavamo. Zato i tražimo da se novac koji je u kampanji nezakonito stečen vrati Agenciji, a ne da odlazi u budžet Srbije, kako je zakonom predviđeno", kazao je Jovanović.

Predsednik SNS-a Tomislav Nikolić rekao je da predložni zakon nije bolji od važećeg i da neće omogućiti transparentnost, ali ni kontrolu finansiranja političkih subjekata. Nikolić je izneo niz kritika na predloženi zakon, i upitao da li se donosi da bi se povećali prihodi političkih stranaka. Lider naprednjaka je upitao zašto tim zakonom nisu uređeni izbori za predsednika države, koliko će novca u tom slučaju biti izdvojeno za kampanju i da li će kandidati polagati jemstvo. "Zašto je to sklonjeno od nas? SNS računa da će pobediti na izborima za predsednika i Skupštinu i hoćemo da znamo pod kakvim uslovima ćemo da se takmičimo na tim izborima", rekao je Nikolić.

On je kritikovao odredbe zakona po kojima stranke dobijaju novac iz budžeta na osnovu osvojenih glasova, a ne broja mandata u Parlamentu. "Može da se desi da velika stranka ostane na nekoliko poslanika, a pare ostaju stranci. Danas imaš 15, sutra pet poslanika", rekao je Nikolić i dodao da bi stranka trebalo da se finansira prema broju poslanika, a ne prema broju glasova.

Nikolić je upitao i zašto je dozvoljeno da pravno lice finansira političku stranku, kada, kako je rekao, sva pravna lica imaju neki odnos s državom.

Poslanici DSS sumnjaju da će zakon ukloniti nepravilnosti u finansiranju političkih parija, navodeći da primena zakona neće sprečiti uticaj neformalnih grupa na političke stranke. Oni su kritikovali odredbe o izbornom jemstvu, navodeći da stranka pri polaganju jemstva ne može znati na koji iznos sredstava može da računa. Poslanici DSS-a su kazali da je zakon potreban, ali da može biti primenjiv jedino ako se donesu propisi koji uređuju oglašavanje u elektronskim i štampanim medijima.

Zamenik šefa poslaničke grupe SRS Aleksandar Martinović rekao je da se usvaja novi zakon ali da neće promeniti način finansiranja stranaka. On je dodao da je SRS podnela oko 40 amandmana na predlog zakona.

 

I o akcizama

 

Parlament će na vanrednoj sednici razmatrati i izmene Zakona o akcizama koje predviđaju da se izjednače akcize na domaća i uvozna goriva.

Izmenama Zakona o akcizama izjednačene su akcize na domaća i uvozna goriva. Za sve vrste motornih benzina važiće jedinstvena akciza od 49,5 dinara za litar, a za dizel goriva 37 dinara za litar.

Srbija je 1. januara uvela nove akcize na gorivo, kod kojih su više akcize na naftne derivate evro kvaliteta koja se ne proizvode u Naftnoj industriji Srbije.

Evropska komisija zatražila je u februaru od Srbije da uskladi akcize pošto je ocenjeno da novim akcizama na naftne derivate krši Prelazni trgovinski sporazum Srbije sa EU.