Tender za RTB Bor 10. oktobra
23. septembar 2008. | 13:51
Izvor: Novosti
aTender za izbor strateškog partnera za RTB "Bor" biće obavljen 10. oktobra, potvrdio je državni sekretar Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić.
Do sada su, tokom pretkvalifikacionog postupka, pismo o zainteresovanosti za strateško partnerstvo sa RTB dostavili švajcarski Glencore, austrijski A-tec, kiparski East point i dve ruske kompanije.
Švajcarska kompanija Glencore će na tenderu za strateško partnerstvo sa RTB "Bor" učestvovati u konzorcijumu sa firmom Mineco, iz Ženeve, koja je većinski vlasnik Fidelinke iz Subotice, potvrđeno je prilikom posete delegacije ove dve kompanije pogonima najvećeg srpskog proizvođača bakra i plemenitih metala.
“RTB Bor pratimo od 2006. godine, ali nam tenderski uslovi, koji su bili raspisani u to vreme, nisu odgovarali - kazao je, u razgovoru sa poslovodstvom borske kompanije Nikola Popović, predstavnik kompanije Glencore.
“I, bez obzira na to što smo pratili dosadašnji tok privatizacije, zaključili smo da nije pametno učestvovati u tim postupcima, jer je naša procena bila da je više reč o spekulativnim, nego o pravim investicionim poslovima. Iz tog razloga na prvom i drugom tenderu za prodaju imovine RTB "Bor" nismo učestvovali”, istakao je on.
Popović je kazao i da će predstavnici kompanije Glencore tek posle podrobne analize moći da konkretizuju svoju ponudu i iznesu detalje.
“Imamo u vidu da investicioni program treba da obuhvati sve zaposlene u RTB. Prioritetna investicija za nas je Topionica”, naveo je on.
Država je ranije raspisivala dva tendera za prodaju imovine RTB-a “Bor” i oba su propala jer kupci nisu mogli da plate kupoprodajen cene, posle čega je odlučeno da se za borski kombinat traži strateški partner.
Glencore i Mineco
Godišnji obrt kompanije Glencore, kako kažu iz te kompanije, je 40 milijardi dolara. U njihovom vlasništvu je 36 odsto kompanije Xstrata - četvrte po veličini rudarske kompanije na svetu. Švajcarci godišnje proizvode oko 200.000 tona rafinisanog bakra, čime u potpunosti ispunjavaju uslove predviđene pretkvalifikacionim tenderom.
Mineco sa kojim Glencore nastupa u konzorcijumu, pored toga što je većinski vlasnik Fidelinke, ima i dva rudnika olova i cinka u Srbiji, a nedavno su, iz stečaja, kupili i topionicu tih metala u Velesu u Makedoniji. Godišnji promet ove švajcarske firme je oko 600 miliona dolara.
Komentari (2)
Unesite tekst komentara:
24. septembar 2008. 10:23:40
| Boza Bogdanovic
0
Napisacu po nekoliko reci o svakoj od zainteresovanih firmi iz clanka. Videcete i sami da su svi medjusobno povezani, pri cemu Mark Rich igra glavnu ulogu. Posle skandala sa neplacenim porezom u SAD, taj americki mafijas je prebegao u Svajcarsku i rasformirao firmu “Mark Rich”, a glavne filijale (Glencore, Trafigura, Xstrata itd.) su nastavile sa radom. Glencore i RusAl ruskog tajkuna Deripaske su pre dve godine formirali zajednicki konzorcijum SUAL, koji proizvodi trecinu svetskog aluminijuma. Deripaskina firma SMR (sa Kipra) ce se javiti i na trecem Tenderu, a konkurisala je i na prva dva. Aluminijumski kombinat iz Podgorice je dugovao firmi Glencore skoro 100 miliona dolara, a prodat je za “saku dolara” Deripaski. Slobodna Evropa je prosle godine objavila citavu seriju mojih komentara o Rich-u i Organizovanom kriminalu. Bor030 je 11. septembra objavio duzi komentar o Glenkoru na clanak “Izabrano rukovodstvo opstine”, a najnoviji broj Borskih novina clanak o Mark Rich-u.
Glencore i Trafigura sada ostvaruju godisnji promet od oko 140 milijardi dolara u stotinu filijala sirom sveta, ukljucujuci i sve drzave bivseg SSSR-a. Mark Rich je zvanicno trgovao obojenim metalima, energentima, zitaricama i elektricnom energijom, a nezvanicno oruzjem i nuklearnim otpadom sa ruskim mafijasima. U Rusiji ga zato s’pravom zovu “Grandfather Russian Mafia” (“Kum ruske mafije”). Navescu samo naslove clanaka na Internetu o Mark Rich-u: Indymedia Documentation Project (16. maj 2005.), Washington Times (21. jun 2002.), Washington Times (12. jul 2004.), The Observer (16. jun 2002.), “Danas” (10. februar 2004.) itd. Mark Ricovi sluzbenici bili su Mirini udbaski tajkuni Vojin Lazarevic i Vuk Hamovic (trgovina elektricnom energijom), bivsi ministar energetike i rudarstva Goran Novakovic (zaduzen za za naftu u Kaspijskom regionu) i Mihajlo Kilibarda (predstavnik RTB-a kod firme “Mark Rich” u Londonu). Zoran Drakulic (sin Titovog pukovnika vojne bezbednosti) godinama saradjuje sa Glenkorom i RTB-om, a njegova firma sa Kipra Ist Point se bavi trgovinom obojenim metalima i zitaricama.
Ziveo sam nekoliko godina u Velesu, a 1974. godine zavrsio metalurski fakultet u Skoplju. Avgusta sam bio 9 dana kod porodice kcerke u Velesu i razgovarao sa kolegama. Svajcarski Mineko je kupio Topionicu olova i cinka iz Velesa i rudnik bakra Bucim. Nekoliko meseci kasnije su u petak obavestili zaposlene da se u ponedeljak Topionica zatvara, bez ikakve otpremnine. Cak ni poslednje dve plate nisu dobili?! Makedonski sindikalci su izdejstvovali da svi radnici sa preko 30 godina radnog staza dobiju po 100 eura mesecno i da im se uplacuje radni staz do sticanja prvog uslova za penziju, ako prezive do tog datuma. Ostali radnici godinama zive “od vazduha”, bez ikakve sanse da se drugde zaposle.
U clanku se ne spominje izvanredna pojska firma KGHM, koja proizvodi preko 350.000 tona bakra godisnje, a TV-Bor je pre dve nedelje objavio da u i oni zainteresovani?! Davne 1982. godine proveo sam nedelju dana kod njih. Predlazem da Vlada odmah stupi u pregovore sa njima, a da se prekinu svi pregovori sa firmama o kojima sam pisao. Borsko groblje i sada radi sa 300% kapaciteta, a rak je glavni uzrok smrti. Ako se udruze ruski i ostali mafijasi, bice jos gore. Mnogi Borani znaju da su me smenili sa mesta ruk. reaktora za przenje sarze u Topionici 1997. godine i prebacili “u izolaciju” do polaska u penziju. RTB je u periodu 1996-97 uvezao 100.000 tona koncentrata od Glenkora, a neke hemijske analize su se zavrsavale na 75-92%?! I tome su Blic i Bor030 11. septembra objavili moj komentar na clanak: “Demokrate i socijalisti preuzeli upravu u Boru”.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. u penziji iz otrovanog, ozracenog i opljackanog Bora
16. oktobar 2010. 18:17:33
| Ime
0
Pa kako se ne zna ko je vlasnik?
Vlasnik je firma Mineco, a suvlasnik (sam se javio kao suvlasnik) je Dimitrije Aksentijevic.
Zanimljivo je (vidi se na sajtu Fidelinke) da je do skora u UO Fidelinke bio bivši ministar privrede Makedonije Žanko Čado, za kojim je u Makedoniji raspisana poternica. Isti taj Žanko Čado je vlasnik firme "Agrohem" iz Novog Sada...
A u upravnom odboru Fidelinke je jošuvek i prof. dr. Petar Sekulić, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu (u toku je izbor novog direktora), a član je i UO nekada vodeće YU firme za trgovanje semenskom robom "Agrocoop" iz Novog Sada (AGRC) sa kojom njegov Institut intenzivno sarađuje.
Da podsetim, većinski vlasnici "Agrocoop"-a su DSD TOBACCO (25% vlasništva) i EUROPAMONT D.O.O. NOVI SAD (23%) iza kojih stoje gospoda Stanaj & company, a tu je i AKCIJSKI FOND RS (sa preko 8% vlasništva). Mislim da se protiv Stanaja još uvek vodi krivični postupak za šverc cigareta. Pod njihovom dirigentskom palicom "Agrocoop" je doveden skoro pred stečaj (blokada računa, čini mi se, traje već preko dve godine, a iznos blokade od cca 10-11 mil EUR prevazilazi i nominalnu i knjigovodstvenu, a pogotovo tržišnu vrednost firme).
E, sad, otkud to da gospodin Sekulić bude tako tražen za člana UO nekada uglednih, a sada uništenih firmi - valjda zbog stručnosti?
A zašto on, kao ugledni stručnjak, prihvata te funkcije - valjda misli da će svojim odgovornim, poštenim i samopregornim radom sprečiti gangstere da unište neke od naših najboljih firmi. Baš za pohvalu.
DAKLE: Sve se zna, samo NEMA NOVINARA da to napiše !!!