Vašington i njegovi zapadni saveznici početkom godine su, prvi put od okončanja hladnog rata, napravili planove prema kojima bi, u slučaju ruske vojne agresije na Poljsku ili Baltičke zemlje, u njihovoj odbrani bilo angažovano devet divizija.

Pretpostavlja se da su lideri NATO-a, posle višegodišnjih transatlantskih razmirica oko nove politike, na prošlomesečnom samitu u Lisabonu bez mnogo buke usvojili tu strategiju, piše Gardijan.

Ta strategija do sad nije obelodanjena, ističe list i dodaje da Stejt depertment, uprkos politici "resetovanja" odnosa s Rusijom, za koju se zalaže predsednik Barak Obama, strahuje da bi pomenut značajan pomak u vojnim planovima NATO-a mogao da izazove nepotrebnu napetost između Vašingtona i Moskve.

Procurela američka diplomatska prepiska ukazuje i na zabrinutost zbog ogromnog rasta trgovine oružjem u istočnoj Evropi. SAD, piše Gardijan, neprekidno vodi bitku kako bi osujetila doturanje oružja iz zemalja poput Ukrajine, Bugarske, Jermenije i Kine terorističkim organizacijama i nestabilnim režimima na Bliskom istoku.

Gardijan navodi primer iz decembra prošle godine, kad je vlada u Jemenu, preko kiparske kompanije ilegalnog srpskog trgovca oružjem Slobodana Tešića, kupila oružje vredno 100 miliona dolara. Tešić je, navodi se u telegramu Ambasade SAD u Jemenu, na spisku Ujedinjenih nacija koji se odnosi na lica za koje važi zabrana putovanja.