Tom Mekoj, glavni operativni direktor JTI-a, kaže za Ekonom:east da je za sada zadovoljan postignutim rezultatima na srpskom tržištu, kao i da očekuje da ta kompanija iz Srbije nastavi da se širi u regionu, između ostalog i na tržište Hrvatske.

Ne vidim prepreke da dobra cigareta koja se proizvede u Srbiji ne bude prodavana u Hrvatskoj, ili obrnuto, kaže on.

Kakva je budućnost srpskog tržišta?

T. Mekoj: Naš cilj je bio da u Srbiji uspostavimo centar za region. Prvi korak je bilo ulaganje u fabriku u Senti. Investicija od 100 miliona dolara u Srbiji je deo našeg plana da razvijemo naš biznis Srbiji i u regionu. Za sada smo time zadovoljni. Stvari se nikad ne odvijaju u potpunosti kako su planirane, ali moja procena je da u Srbiji radimo bolje nego što je u početku bilo planirano. Država se pokazala kao dobar partner, posao nam raste, zapošljavamo sve više ljudi, razvijaju se planovi da pokrijemo susedna tržišta.

Kad su proizvođači cigareta otvarali fabrike u Srbiji, jedna od strategija je bila da se one prodaju u zemljama CEFTA. Da li ste zadovoljni tim izvozom?

T. Mekoj: Glavni cilj nam je bio da zadovoljimo domaće tržište u Srbiji, a nakon toga da povećamo izvoz. Zadovoljni smo izvozom u BiH, Crnu Goru, Makedoniju, a počeli smo i da prodajemo cigarete u Hrvatskoj. U jednom trenutku mislili smo da cigarete iz Srbije možemo da prodajemo širom regiona, ali smo odlučili da prvo sredimo stvari na tržištu Srbije, a da se posle odatle širimo u druge države.

Koliko ste zadovoljni investicionom klimom u Srbiji?

T. Mekoj: Japan Tobacco International je jedan od najvećih ulagača i prva direktna japanska investicija u Srbiji. Ne treba zaboraviti da 50 odsto vlasništva kompanije ima japansko ministarstvo finansija. Kompanija je veliki svetski investitor, i na izvestan način smo „ambasadori“ koji pokazuju drugim kompanijama kako ulaganja mogu da budu dobra. Srbiji su neophodne investicije. Naše poslovanje je dobar pokazatelj šta investitori mogu da očekuju.

   

Razgovarali smo sa nekoliko ministara finansija i ekonomije otkad smo počeli ovde da poslujemo. Pregovori su uvek bili teški, ali smo uvek bili zadovoljni jer su ispunili sve što smo dogovorili. Vlada se uvek trudila da obezbedi da multinacionalne kompanije koje dođu u Srbiju da posluju, tu i ostanu i da pomažu i ostave što više lokalnoj zajednici. Ne mogu da se setim da smo ikada imali prigovor na rad vlade.  

Kako onda komentarišete da Srbija iz godine u godinu pada na listi konkurentnosti među svetskim ekonomijama?

T. Mekoj: Ne mogu to da komentarišem. To zavisi i od kriterijuma koji se posmatraju i od toga ko pravi takve liste. Mogu samo da kažem da je, na osnovu naših iskustava, država dobra prilika za investicije.

Jedno od većih susednih tržišta je Hrvatska. Imate li problema da tamo izvozite?

T. Mekoj: Svestan sam toga da se u javnosti govorilo o pitanjima vezanim za trgovinu Srbije i Hrvatske. Naše cigarete koje proizvodimo u Srbiji su visokokvalitetne i svejedno je da li su one proizvedene u Rusiji, Japanu, Nemačkoj, Tajvanu, Kanadi... one su istog kvaliteta i mogu se prodavati na svim tržištima. Ne vidim prepreke da dobra cigareta koja se proizvede u Srbiji ne bude prodavana u Hrvatskoj, ili obrnuto. Postoje određena pravila o izvozu u zemlje CEFTA koja su u vezi s procentom duvanskog lista koji mora da bude domaćeg porekla. Izvoz na ta tržišta iz Srbije je jedan od izazova za našu kompaniju.

Kako je svetska kriza uticala na duvansku industriju?

T. Mekoj: Kriza je iznenadila sve, iako ima i onih koji govore da su znali šta će da se desi. Voleo bih da sam mogao da pričam sa tim ljudima pre, ali ne sećam se da je iko predvideo koliko će ozbiljna i duboka da bude kriza. Kao ni ostalim kompanijama, nije nam poznato koliko će još da traje. JTI je godinama ostvarivao projektovane planove rasta. Prošle godine to nam je bilo veoma teško. Najviše zbog gubitaka na kursnim razlikama i smanjenja kupovne moći stanovništva nismo ostvarili cilj, iako je kompanija postigla izvestan rast. Nismo „trčali“ brzo kao što smo očekivali, ali smo bili bolji od konkurencije.

Mnogi se plaše „double dip“-a.

T. Mekoj: To može da se dogodi. Ali, s obzirom na to da smo prošli prvi talas, ako i dođe do novog talasa krize, bićemo u boljoj „formi“ da se nosimo sa njim. Mnogo faktora je u igri. Neizvesno je šta će biti sa ekonomijom SAD, neizvesno je kakva će biti politička situacija u nekim delovima sveta. Siguran sam samo da će JTI ove godine postići planirane rezultate. To ne znači da će sva tržišta ostvariti jednako dobre rezultate. Veoma nas je tokom krize pogodilo podizanje poreza i akciza u pojedinim državama.

   

Na primer, u Ukrajini, Turskoj, Grčkoj i Velikoj Britaniji došlo je do ozbiljnog povećanja poreza. Jedna od pozitivnih strana srpskog tržišta je što se Vlada drži dogovora o dinamici povećanja akciza i poreza na cigarete. Predvidivost nam je najbitnija, samo tako možemo da planiramo naše investicije i razvoj. Tada i država može da računa na stabilne prihode, a i šalje drugim investitorima signal da se drži dogovora. To je važna poruka.  

U kojim regionima imate najviše problema?

T. Mekoj: Teško je oceniti koji je region više ili manje „pretrpeo“ zbog krize. Samo da navedem jedan primer uticaja krize, profitabilnost u Grčkoj je pala 80 odsto zbog povećanja poreza. U Ukrajini smo uspeli da se oporavimo od tog iznenađenja.

Da li će proizvođači cigareta ubuduće menjati strategije, s obzirom na promene u politikama određenih država prema pušenju, ali i na smanjenje kupovne moći?

T. Mekoj: Postoji mnogo različitih normi u svetu kojim se reguliše pušenje. Mislim da bi pušenje trebalo regulisati i da su aktivnosti vlada u toj oblasti opravdane. Naš cilj je da sa vladama razgovaramo o tim propisima jer imamo mnogo iskustva iz celog sveta i možemo da posavetujemo koje rešenje je dobro, a koje ne donosi rezultate. Drakonski zakoni ne moraju obavezno da ispune nameru vlade neke države da smanji broj pušača. Cilj treba da bude da pušači ne smetaju onima koji to nisu. Postoje načini kako da se razdvoje oni koji puše od onih kojima to smeta, a da niko ne bude ugrožen. Sa Vladom Srbije smo imali veoma dobar dijalog o tome.

Očekujete li da kupci pređu na jeftinije brendove?

T. Mekoj: To je moguće da se dogodi zbog povećanja poreza na cigarete. Zato mi takođe nudimo kvalitetne proizvode i u nižim cenovnim kategorijama.

Na globalnom nivou koji su najveći izazovi u duvanskoj industriji?

T. Mekoj: Jedna trećina cigareta proizvedenih u svetu proizvede se i proda se u Kini. To je i dalje državni biznis u toj državi. Kina neće otvoriti svoje tržište dok ne bude potpuno spremna za svetsku konkurenciju, ali to će biti velika prilika za sve. Druga činjenica sa kojom se suočavaju proizvođači cigareta je što se broj pušača u svetu smanjuje. Takođe, suočavamo se sa sve više propisa koji se odnose na duvan, bilo da se radi o novim nametima, ili o zabranama pušenja. Ponekad vlasti postave zahteve koji nisu u potpunosti ostvarivi, a vlade pojedinih država ih ipak sprovedu. Moramo da poštujemo te propise i da ih sprovodimo. Ne sporim da su oni doneti iz dobrih namera, ali je za vlade uvek bolje da se konsultuju sa nama kad donose zakone koji se tiču duvanskog biznisa.

Koji su, prema vašem mišljenju, najbolja rešenja za regulisanje pušenja. Da li ste protiv potpune zabrane?

T. Mekoj: Postoje načini na koje vlade mogu da ohrabre smanjenje pušenja koji su mnogo efikasniji od totalne zabrane.

Ideja zabrane pušenja na javnim mestima je da pušači dimom ne smetaju onima koji ne puše. Pitanje je, dakle, kako da nešto što jedna grupa ljudi čini ne ometa drugu. U avionima je u redu da se zabrani pušenje jer ima onih kojima smeta. U vozovima je moguće odvojiti pušačke od nepušaških vagona. U restoranima, gde dim može da smeta nekome, moguće je dobrom ventilacijom ili odvajanjem pušača od nepušača omogućiti da niko ne bude ugrožen. Na otvorenom prostoru to je često pitanje ljubaznosti – pušači bi trebalo da se odmaknu ili ugase cigaretu ako ih neko zamoli da to urade jer im smeta dim.