Pod vlašću doživotne ostavke

Autor: Božidar Andrejić

Foto: Saša Čolić

Čak i bolji, a ne samo osrednji novinari, mogli bi za tim stolom da pronađu kompetentne sagovornike za mnoge teme - od ekonomije do mikrobiologije, od pravosuđa do književnosti. Ljudi koji ne stignu da pročitaju, vide ili čuju rubrike tipa “klabing”, “večeras u našem gradu” ili “kulturni vodič” na istom mestu mogli bi da se obaveste o značajnim izložbama i kulturnim događanjima. U ovoj instituciji tokom dve decenije postojanja pročitana je mnoga knjiga koje će tek izaći i pretresene su mnoge ideje mnogo pre nego što su dospele, a neke i neće dospeti, u javnost ili pred neku publiku. Ciljnu grupu, rekli bi neki

O ozbiljnosti shvatanja članstva u Pasuljskoj akademiji novinara/naučnika i umetnika (PANU) mogu da posvedoče i ovakve činjenice.

Podatak o “pasuljdžijskom” statusu, recimo, deo je oficijelne biografije bivšeg sudije Vrhovnog suda Zorana Ivoševića, dok jedan istaknuti naučnik, Ivan Glišin, nije član Srpske akademije nauka i umetnosti, već samo PANU, jer se u SANU ide “po komitetskoj liniji”. Pa su iz njegove branše, kažu doajeni među pasuljdžijama, u SANU češće “primani lekari koji su lečili dotadašnje bolesne akademike, nego zaslužni naučnici“.

Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.