:
Ljudi govore i pišu poeziju
Autor: Zlatko Paković
„Život je negde daleko“ (La vie au loin), reditelj Mark Vejmiler, Francuska, 2011; Osmi festival evropskog dugometražnog dokumentarnog filma „Sedam veličanstvenih“
Ima lucidnih zapažanja o tome zašto čovek uopšte piše poeziju ili prozu, zašto, zapravo, počinje da piše nešto drugo od uobičajenih saopštenja i pisama.
Dve autobiografske notice – jedna potiče od slavnog, „svetog“ klošara, Žana Ženea, a druga od anonimnog starca, pesnika, kojeg smo upoznali iz dokumentarnog film Marka Vejmilera „Život je negde daleko“ – čini mi se da bolje nego druge autorske zabeleške ili teorijski zasnovane poetike govore o onom estetskom trenutku u kojem čovek počinje da piše pesmu ili poetsku prozu, što do tada nije činio, momentu u kojem, dakle, postaje pesnik ili beletrista.
Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: