“Sektor privrede je još uvek slab, što utiče i na platežnu moć preduzeća. Oporavak koji je počeo u drugoj polovini 2009. ove godine je izgubio taj zamah”, rekao je Lisovolik na privrednoj konferenciji Raiffeisen banke.

On je istakao da je glavna briga kancelarije MMF-a to što je dosta radnika ove godine ostalo bez posla.

“U Srbiji ljudi i dalje ostaju bez radnih mesta”, rekao je Lisovolik.

Lisovolik je podsetio na projekcije MMF-a da će rast BDP-a biti 1,5 odsto ove godine i tri odsto tokom 2011.

On je ukazao da je došlo do određenog oživljavanja kredita u martu ove godine, u čemu su, prema njegovoj oceni, najveću ulogu odigrali subvencionisani krediti.

Lisovolik je takođe napomenuo da postoji rizik od rasta inflacije ka gornjoj granici cilja.

Ciljana inflacija Narodne banke Srbije za ovu godinu je, da podsetimo 6 plus minus dva odsto.

Govoreći o deficitu budžeta, koji je Vlada dogovorila sa MMF-om, a koji od 4,8 odsto BDP-a, Lisovolik je rekao da je taj nivo mnogo veći od održivog i trebalo bi da bude jedan odsto.

“U vreme krize dozvoljavamo proširenje deficita, ali sigurno je da se taj manjak u narednom periodu mora obuzdati”, rekao je Lisovolik i ponovio da je presudni izazov za državu da smanji rashode za plate i penzije.

Lisovolik je napomenuo je da je zakon o fiskalnoj odgovornosti ključan za završetak pete revizije programa sa MMF-om. Prema njegovim rečima, Srbija mora nastaviti sa reformama, a da je jedna od najvažnijih privatizacija.

“Visoko učešće javnog sektora još više guši pravi razvoj privatnog”, rekao je Lisovolik.

Srbija mora da izbegne, rekao je Lisovolik, retrogradne korake u pogledu donošenja taksi, poreza, različitih nameta koje naplaćuju organi lokalne samouprave, što je poslednjih godina bio trend.