"Ne možemo da prihvatimo da neki navodni nagli skok, koga nije bilo, utiče na cenu hleba", istakao je Tasić, reagujući na špekulacije u domaćim medijima da bi hleb, na primer polubeli Sava, trebalo da poskupi sa 36 ili 38 na 50 dinara u maloprodaji, koliko traži Unija pekara.

Tasić je rekao da je 20. septembra stigao dopis Unije pekara sa spiskovima pekara za pozajmice pšenice, a već 21. septembra Direkcija za robne rezerve je napravila predlog o pozajmici 100.000 tona pšenice pekarima i uputila ga resornim ministarstvima na mišljenje, koji bi zatim trebalo poslati Vladi Srbije na odlučivanje.

"Mi do danas nismo dobili mišljenja resornih ministarstava, tako da očekujemo da ćemo za nekoliko dana dobiti pozitivno ili negativno mišljenje i od toga zavisi da li će to ići na vladu", objasnio je Tasić.

Direktor Direkcije za robne rezerve je precizirao da se radi o količini od 100.000 tona pšenice koja bi se pekarima pozajmila na period do godinu dana, uz ubavezu vraćanja nakon isteka tog perioda i napomenuo da su za pozajmice pšenice potrebne bankarske garancije, koje moraju da obezbede korisnici pšenice iz Robnih rezervi.

"Razgovori koji su vođeni sa Unijom privatnih pekara Srbije su se kretali u okviru tih 100.000 tona pšenice, koji bi se isporučivali sukcesivno. To je ozbiljna količina i u tim razgovorima je predviđeno da se isporuka obavlja sukcesivno u narednih šest meseci", rekao je Tasić i naglasio da Robne rezerve raspolazu sa dovoljnim količinama pšenice.

Tasić se saglasio da je od ovogodišnje žetve do danas došlo do određene korekcije cene hleba, shodno rastu cene pšenice, a samim tim i brašna.

"Ponavljam, za proizvodnju jedne vekne hleba, od brašna tipa 500 koga u Beogradu nazivaju 'Sava', potrebno je 370 grama tog brašna, što znači da brašno ulazi u cenu hleba sa nekih 10 dinara, tako da apsolutno to ne može da bude razlog i opravdanje za eventualno poskupljenje hleba", podvukao je Tasić.