Dačić, koji je kopredsedavajući Komiteta, sutra će se u Moskvi sastati sa ruskim ministrom za vanredne situacije Sergejom Šojguom, koji predsedava Komitetu s ruske strane.

U sastavu delegacije Srbije su i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić i ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić.

Dačić je rekao da će tokom 9. zasedanja rusko-srpskog komiteta biti nastavljeni razgovori o ruskom kreditu za srpsku železnicu, podsetivši da je do sada dogovoreno 200 miliona dolara ruskog kredita za pokrivanje budžetskog deficita Srbije.

On je istakao da će se videti da li postoje problemi vezani za odobrenje ruskog kredita i na koji način je moguće ubrzati taj dogovor, s obzirom da već postoji politička odluka o tome i da pregovori dosta dugo traju.

"Srbija je spremna da se ti razgovori ubrzaju i treba videti koja su tu sve otvorena pitanja i da li uopšte postoji obostrana saglasnost da se ti razgovori nastave", rekao je Dačić, ističući da je veoma bitno da se sporazum što pre realizuje, s obzirom da su za Srbiju od kapitalnog značaja projekti koji će biti finansirani iz tog kredita.

Dačić je najavio da će se razgovarati i o ceni ruskog gasa za Srbiju, odnosno o tome da li je moguće da taj gas bude jeftiniji.

Analiziraće se i već započete zajedničke investicije u oblasti nafte i gasa, projekt gasovoda "Južni tok" i situacija vezana za Naftnu industriju Srbije, čiji je većinski vladnik ruski "Gaspromnjeft", a razgovaraće se i o toku rekonsrukcije hidroelektrane "Đerdap 1", koja se odvija u saradnji sa Ruskom Federacijom, rekao je Dačić.

On je istakao da Srbija i Rusija moraju preći na višu fazu ekonomskih odnosa, a to su zajedničke investicije i zajednički nastup na trećim tržištima, i ocenio da Srbija ima izuzetan kapacitet za to, jer ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini sa nizom zemalja, sa ukupno oko 800 miliona stanovnika.

On je naglasio da Rusija spada u red najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije i da je od 2000. godine spoljnotrgovinska razmena dveju zemalja uvećana 10 puta, ali da je ona prošle godine, zbog ekonomske krize, iznosila samo 2,3 milijarde dolara.

Za prvih osam meseci ove godine, razmena je već vredela 1,7 milijardi dolara, što pokazuje da će se ostvariti rast u odnosu na prošlu godinu, naveo je Dačić i dodao da to još nije nedovoljno da bismo se vratili na vreme pre krize.