Savet ministara EU je pre dve nedelje zatražio od Evropske komisije da utvrdi mišljenje o molbi Srbije, a EK je danas objavila godišnji izveštaj o napretku zemalja-kandidata i potencijalnih kandidata.

File je rekao na konferenciji za štampu da je Srbija na dobrom putu da sprovede Sporazum o stabilizaciji i priključenju sa Evropskom unijom i i da je nastavila saradnju s Haškim tribunalom. "Ta saradnja ostaje suštinski uslov za članstvo Srbije u EU", rekao je File.

Srbija je ostvarila bitne korake ka pomirenju u regionu, a EK traži od Srbije da ispolji predusretljiv stav prema učešću Kosova u regionalnoj trgovini i saradnji, naveo je on.

Prvi od svih uslova za dalji obostrano željen brži napredak Srbije ka EU ostaje dostizanje pune saradnje s Haškim sudom, odnosno dokazi da vlasti u Beogradu čine sve da se pred Tribunalom nađu preostala dva optuženika, navodi se u izveštaju koji je danas objavila EK.

Proces širenja Evropske unije je dobio novi zamah, a na Zapadnom Balkanu je pomirenje napredovalo, u pripremi je dijalog Srbije i Kosova, dok zemlje regiona preuzimaju veću odgovornost za regionalnu saradnju, navodi se u Strategiji.

Saradnja s Haškim tribunalom je, uz dobro delovanje pravosuđa i suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije, ključna stavka za odluku Saveta ministara EU o davanju Srbiji statusa kandidata za članstvo u Uniji, o čemu EK priprema mišljenje. U izveštaju se podseća da je to prošlog meseca naglasio Savet
ministara EU.

EK je dosad stalno stavljala do znanja da smatra da srpske vlasti čine sve u svojoj moći da se ta saradnja dovrši hapšenjem dva preostala haška optuženika. U izveštaju za 2010. se ističe da je tužilac Haškog suda u poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija predočio da je Srbija blagovremeno i primereno odgovarala na zahteve tužioca za dobijanje dokumenata, pristup arhivama i svedocima.

Tužilac tribunala u Hagu je istakao profesionalizam i predanost operativnih službi koje tragaju za beguncima, mada je preporučio da Srbija preispita strategije za hapšenje Mladića i Hadžića. "Nužno je da Srbija pojača operativne sposobnosti i usvoji mnogo stroži multidisciplinarni pristup hapšenju begunaca", navodi EK i dodaje da na to utiče i nedovoljan broj stručnih vojnih analitičara i obaveštajaca.

Ocenjuje se da je Srbija napredovala u političkoj demokratizaciji, da ima stabilnu vlast, a da postoji i široka podudarnost u opredeljenju političkih stranaka vlasti i opozicije oko ulaska u EU.

Valjana dopuna, dovršetak reforme pravosuđa, u izveštaju je označena kao neodložan zadatak jer je to bitna stavka uslova političke demokratije, ispunjenja merila iz Kopenhagena, a povezano je neposredno i s daljim nužnim uspesima u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije, sukoba interesa.

EK je uputila više misija u Beograd u nastojanju da s vlastima Srbije bude nađeno najbolje rešenje za pospešenje reforme pravosuđa. Ipak, navodi se u izveštaju, manjkavosti i izostanak uvida u postupak izbora sudija i tužilaca dovodi u pitanje nezavisnost pravosuđa i može dovesti do političkog upliva na sudstvo.

Velike zamerke, isto kao kod ostalih zemalja Zapadnog Balkana, upućene su i na račun raširene korupcije.

Podvlači se i očekivanje da Parlament usvoji zakon o finansiranju političkih stranaka.

EK ima pohvalne reči za podsticanje plodotvornije saradnje Srbije sa susedima, posebno s Hrvatskom i najnovijim potezima u unapređenju veza s Bosnom i Hercegovinom.

Veliki značaj se u izveštaju pridaje odluci vlasti u Beogradu da zajedno sa EU, kroz rezoluciju Ujedinjenih nacija, pokrenu dijalog s Prištinom, što se vidi kao zalog jačanja stabilnosti regiona, boljeg života ljudi i puta u Evropu.

Sve mere koje su srpske vlasti preduzele za ispunjenje uslova za ukidanje šengenskih viza su istaknute kao uzorne, uključujući nadzor granica i pouzdanost dokumenata, ali je upozoreno i na pojavu lažnih azilanata.

"Vidan napredak je ostvaren u borbi protiv organizovanog kriminala, a saradnja ključnih službi u Srbiji, regionu i međunarodnoj ravni je donela dobre rezultate u istragama na visokom nivou i hapšenja mnogih optuženih", navodi EK.

U izveštaju se navodi da je zaplena imovine stečene organizovanim kriminalom počela revnosnije da se primenjuje, ali da moraju biti ojačani kapaciteti službi za sprovođenje zakona, s ciljem da koriste savremene, posebno finansijske istražne tehnike.

EK navodi da je Srbija nastavila jačanje kapaciteta policije, uz poboljšanja u specijalnim službama kriminalističke policije, i da je pospešena saradnja različitih policijskih struktura, ali i regionalna i međunarodna policijska saradnja.

"Srbija je ostvarila izvestan napredak u bitki protiv terorizma, pošto je usvojen zakon o vojnoj bezbednosti i vojnim obaveštajnim službama", navodi se u izveštaju i dodaje da je nužno, ipak, poboljšati politiku sprečavanja terorizma jer baza podataka osumnjičenih za terorizam još nije uspostavljena.

Slab je pomak, smatra EK, i u zaštiti ličnih podataka u Srbiji.

Od Srbije se traži i predusretljiviji stav prema učešću Kosova u regionalnoj saradnji i trgovini, uz priznanje zasad spornog carinskog pečata Kosova i dalje unapređenje saradnje sa Euleksom, posebno oko sređivanja prilika na severu Kosova.

EK je dala i temeljnu analizu srpske privrede, uz konstataciju da je došlo do izvesnog rasta bruto domaćeg prozvoda, ali i nedovoljnog napretka u strukturnim reformama, privlačenju stranog kapitala, uz očekivanje novih dogovora Vlade i Međunarodnog monetarnog fonda.

 

Dežer: Napredak u regionalnoj saradnji

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je večeras da je EK uočila dobar uspeh Srbije, posebno u regionalnoj saradnji, ali da Srbija na putu ka EU mora još da radi na nezavisnosti pravosuđa i subijanju korupcije i organizovanog kriminala.

Komentarišući izveštaj EK o napretku zemalja regiona u evro-integracijama, Dežer je za B92 rekao da je EU uočila dobar uspeh u regionalnoj saradnji, što je suštinski važno. "Pokrenut je veliki broj inicijativa", rekao je on i naveo Deklaraciju o Srebrenici, rešavanje pitanja nestalih, demarkaciju granice, posetu predsednika Borisa Tadića Vukovaru i Rezoluciju Ujedinjenih nacija o Kosovu.

Dežer je rekao da je sve to važno jer sledeće godine EU treba da izradi mišljenje o spremnosti Srbije da postane kandidat za prijem u EU.

Prema njegovim rečima, postoji pitanje nezavisnosti pravosuđa. "Želimo da građani idu sudijama koje su nezavisne. Srbija je prošla kroz imenovanja sudija, ali to nije sasvim u urađeno onako kako se radi u EU", rekao je on.

 

Kacin pozdravio napredak Srbije

Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Jelko Kacin pozdravio je napredak Srbije u približavanju EU i rekao da u Srbiji mora biti uspostavljena istinska vladavina prava.

"Pozdravljam napredak koji su srpska vlada i Srbija postigle u poslednjoj godini, a posebno spremnost Beograda da počne dijalog s Prištinom", rekao je Kacin i dodao da sad, kad je Savet EU zamolio Komisiju za mišljenje o molbi Srbije za članstvo u EU, Beograd ima priliku za razmišljanje o sadašnjoj političkoj i ekonomskoj situaciji.

"Nijedan izazov ne sme biti pretežak kada se radi o nastojanju da mišljenje Komisije bude pozitivno", rekao je Kacin.

 

Dragana Boljević: Izveštaj EK povod da vlast prizna greške

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je danas da je izveštaj EK dobar povod da vlasti u Srbiji priznaju da su napravljeni silni propusti u reizboru sudija i pravljenju nove mreže sudova i da se otvori široki dijalog koji bi omogućio da se ti problemi otklone.

Dragana Boljević je rekla da bi u tom dijalogu trebalo da učestvuju predstavnici profesionalnih udruženja i oni koji su odgovorni za stanje u pravosuđu kako bi bili otklonjeni nedostaci, za koje je ocenila da su opasno veliki.

Prema rečima predsednice Društva sudija Srbije, Evropska unija je i ranije upozoravala da u Srbiji postoji opasnost i rizik od dugoročne politizacije sudstva i da se, posle izveštaja EK, pokazalo da se taj rizik ostvario.