"Cilj DS-a je da Srbija dobije status kandidata za EU 2011, da počnemo pregovore za članstvo u EU do sledećih izbora i da pobedimo na izborima na proleće 2012.", rekao je Tadić na 14. izbornoj skupštini DS-a.

Predsednik je ponovio da Srbija, ako bude dobro radila, može već 2016. postati članica EU, što je najraniji moguć rok za priključenje Uniji. Tadić je dodao da će, ako bude propuštena ta šansa i prijem u EU bude odložen za 2020, Srbija trpeti tragične posledice i ponovio reči Zorana Đinđića da Srbija ne sme da
stane.

On je dodao da su glavni ciljevi Vlade u narednoj godini završetak reforme pravosuđa u skladu s preporukama EU i reforma izbornog sistema, koja mora da bude zasnovana na principu da je vlasnik mandata poslanik.

Tadić je dodao da će glavni zadaci u 2011. biti i nastavak suzbijanja organizovanog kriminala i korupcije, početak dijaloga o Kosovu i rešenje tog istorijskog konflikta, ali i očuvanje radnih mesta.

Tadić je rekao da u narednoj godini očekuje usvajanje zakona o Republičkoj izbornoj komisiji, zakona o finansiranju političkih stranaka, zakona o restituciji i zakona o vraćanju državne imovine na opštinskom nivou.

On je rekao da je DS politička partija koja u svim kritičnim momentima preuzima odgovornost i podmeće leđa tamo gde drugi ne smeju.

On je dodao da Srbija još nije izašla iz krize, ali da se nazire svetlo na kraju tunela. "Zato tražim od vas podršku za plan razvoja do 2002.", rekao je Tadić. On je dodao da će za ostvarenje tog plana tražiti podršku i ostalih političkih partija i predstavnika svih ostalih segmenata društva.

Tadić je rekao da građanima ne treba davati lažna obećanja o prevazilaženju krize jer ni u svetu niko sa sigurnošću ne može da kaže kako će teći ekonomski i politički razvoj u narednim godinama.

Predsednik DS-a je kao jednu od najvećih sramota naveo paljenje ambasada u Beogradu posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. irekao da ti incidenti moraju dobiti sudski epilog. Prema njegovim rečima, ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona u centru Beograda 2009. je tragedija koja je osramotila Srbiju. Tadić je dodao da će država nastaviti borbu protiv svake vrste ekstremizma, uključujući navijački.

Tadić je rekao da je Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom jedan od najvažnijih reformskih zakona i doprinos Srbije evropskoj bezbednosti.

Prema njegovim rečima, problem Srbije je i centralizam, te je decentralizacija životno pitanje razvoja države.

 

Mićunović: DS da savlada svoje probleme u interesu Srbije

Predsednik Političkog saveta DSa Dragoljub Mićunović je ocenio da je obaveza DS-a da u interesu Srbije kao stranka savlada samu sebe i svoje unutrašnje probleme.

Mićunović je rekao da DS mora da podrži svoje predstavnike u Vladi, ali i da od njih traži odgovornost u poslu i da se ne otuđuju od stranke.

Mićunović je rekao da je defetizam najveći problem i da članovi DS-a treba da svojim primerom pokažu solidarnost, odgovornost i štedljivost, a građane da ubede u to da treba vrate optimizam.

 

Tadić ponovo predsednik

Boris Tadić je ponovo izabran na tu funkciju s mandatom od četiri godine.

Tadić je bio jedini kandidat za predsednika DS-a, a delegati organe stranke prvi put su birali elektronskim putem. Tadića su kandidovala 164 opštinska odbora, od ukupno 170.

Za pet potpredsednika kandidovani su Dušan Petrović, Dragan Šutanovac, Dragan Đilas, Bojan Pajtić, Jelena Trivan i Vuk Jeremić.

Za predsednika Političkog saveta predložen je Dragoljub Mićunović.

Biće izabrani i devet članova Predsedništva, pet članova Nadzornog odbora i 40 članova Glavnog odbora.