Kad zamre sećanje tj. znanje, uništen je subjekat jednog života. S druge strane, ponekad su životni obrti, bilo da je posredi iznenadni preokret u sreću ili nesreću, tako čudnovati da liče na obrte u snu. Ponekad je šok od događaja u životu za čoveka toliko nepodnošljiv da mora da se odmetne u san, u čijoj logici može da nađe utehu i izbavljenje. Za one, pak, neustrašive koji ne prezaju ni od kakvih nevolja koje ih mogu snaći, i koje nikakav čudnovat obrt ne može iznenaditi, sam život je već u dovoljnoj meri san da bi morali iz njega da izbegnu. Sve je podložno promeni iz osnova i sve je tako kratkotrajno, to su dva bazična stava na kojima počiva ono najbolje u filmskoj dramaturgiji Kristofera Nolana.

Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.