Koliko su (ne)efikasni domaći istražni organi
Ulje u vodi
Emg
Autor: Katarina Marković
Foto: Dragan Milošević
Manirom razbuktalog publiciteta na početku krivičnog gonjenja prikriva se neefikasnost rada istražnih organa. Bolji rezultati u toku „gonjenja krivca“ postigli bi se kada bi policija i tužilaštvo u svom radu imali više dodirnih tačaka. Javnost bi trebalo da se angažuje tek kad postoje sigurni dokazi
Pogleda li običan građanin kojom brzinom srpski policajci “štancuju” krivične prijave, ne može a da se ne sažali na domaće tužioce koji na svojim leđima nose sve teži džak papira ne bi li utvrdili da li za sumnju ima osnova ili ne. Baci li istovremeno isti taj laik pogled na statistiku Republičkog javnog tužilaštva, rekao bi da se ovaj istražni organ ne može pohvaliti postignutim rezultatima.
Naime, protekle godine podneto je čak 4.754 krivičnih prijava samo za zloupotrebu službenog položaja od kojih nije procesuirana ni svaka druga. S mesta je pomaknuto, primera radi, kako Ekonom:east saznaje u ovoj instituciji, više od polovine krivičnih prijava podnetih za poreske utaje i za primanje mita.
Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: