Prestao je da gleda utakmice kad je shvatio koliko je sve u fudbalu precenjeno, prljavo i namešteno. Pretpostavljao je, kaže, još pre Svetskog prvenstva da naši neće preživeti prvi krug, jer od toliko slikanja, uzdizanja, hvaljenja, svi su digli noseve. „I Antić me je razočarao kad je na pripremnoj utakmici u Austriji pustio sve igrače da izađu pre njega, a onda je izašao on, raširio ruke i čekao deset minuta da mu skandiraju. Ma idi u onu kućicu, sedi i ako te baš prozivaju izađi, mahni, ostavi slavu igračima, ne preuveličavaj svoju ulogu“, priča trener koji, kako njegove kolege kažu, svoju ulogu potcenjuje kad kaže: „Ja garantujem – i da je moja pokojna baba Radmila sedela na klupi, Nole bi opet dobio Čilića u Hrvatskoj. Uticaj trenera na meču je ništa, ni jedan posto, jer tvoje je da ga gradiš dok je mlad, da ga usmeravaš i savetuješ pre meča, na samom terenu tvoj upliv je zanemarljiv“.

Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG