U slučaju MMF-a radi se o stand-baj zajmovnom aranžmanu na 17 meseci, a MMF bi mogao da ga odobri početkom idućeg meseca. Odmah po sklapanju sporazuma s Mađarima, Dominik Štros-Kan, predsednik MMF-a, rekao je da Mađarska zajmom obezbeđuje preko potrebnu stabilnost, ali i poboljšava dugoročne izglede privrednog rasta. Istovremeno, očekuje se i rehabilitacija u međuvremenu narušenog investitorskog poverenja te razbija svojevrsna nervoza koja je poslednjih nedelja zahvatila, pre svega, Budimpeštansku berzu.

U pitanju je pozajmica u visini desetak puta većoj od doprinosa koji Mađarska uplaćuje kao redovan član kluba. To je, naravno, daleko iznad limita određenog za člana koji se nalazi u prekoj potrebi, trostrukog iznosa. Ona se, pak, određuje shodno jačini ekonomije dotične zemlje. Kvota, naravno, dodeljuje i odgovarajuće glasačko pravo u MMF-u a ima uticaja i na to koliko se novca može podići. Novac koji Mađari dobijaju, izvesno, podrazumeva i mere koje će omogućiti da se održi adekvatna domaća i strana likvidnost, a isto tako i nivo potrebnog kapitala u bankarskom sistemu.

Iako je na prve vesti o pozajmici reagovala Budimpeštanska berza, koja je zaustavila dalja kolebanja kursa forinte, premijer Mađarske Ferenc Đurčanj upozorio je da će njegova zemlja iduće godine verovatno završiti u inflaciji. Finansijska kriza je pogodila Mađarsku tako što je pred njenim efektima ustuknuo inostrani kapital što je, karakteristično ponašanje u zemljama tranzicijskog profila.

Trebalo bi, međutim, istaći i da su takve razmere pomoći, jer je reč o do sada najvećoj pozjamici jednoj od reformisanih ekonomija, ali i prva jednoj od zemalja Evropske unije, pokrenula lavinu sumnji da je situacija mnogo gora, ali i neizvesnija nego što se u prvi mah smatralo. Sporazum s MMF-om, međutim, obavezuje zemlju kojoj se pomoć dodeljuje. To znači da će Mađarska morati da pristane na bolna budžetska umanjenja sredstava za namene socijalnih davanja i za eventualne razvojne projekte. Udeo deficita budžeta u bruto proizvodu će iduće godine biti sveden sa 2,9 na 2,6 odsto. Efekti na realan sektor ekonomije su neminovni, pa otuda i ranija procena premijera o pogoršanim privrednim perspektivama.

Ipak, pri takvim pozajmicama računaju se, pre svega, kratkoročni efekti. Važno je, dakle, da je u kritičnom trenutku pružen snažan podsticaj forinti i da su obuzdana tržišna kolebanja. Forinta je u kratkom roku izgubila 20 odsto vrednosti, dok je tržište dugova malaksalo. Posle sporazuma forinta je već u ranim berzanskim časovima prema jedinstvenoj evropskoj moneti odskočila pet procenata, dok je glavni budimpeštanski indeks zaradio skoro 10 odsto. Osnažene su i susedne valute kao poljski zlot i češka kruna.

Ove godine, u Mađarskoj, 90 odsto hipotekarnih pozajmica napravljeno je u švajcarskim francima i to je u ovom trenutku veliko opterećenje za sve. Ti dugovi pri oslabeloj forinti ne bi mogli biti redovnim putem refinansirani i to je veliki kamen o vratu. U očajničkom pokušaju da zadrži devizna sredstva u zemlji Centralna banka Mađarske je pre više od desetak dana podigla ključnu kamatu za cela tri procenta, sa 8,5 na svih 11,5 odsto. U tom trenutku čak ni takva mera nije uspela ohrabriti forintu i doneti olakšanje na tržištu dugova.

Najnovija pozajmica je upravo i imala tu ulogu, da umanji strahovanja i nepoverenje investitora u monetu i tržište obveznica preko kog se i vrši finansiranje realnog sektora ekonomije. A ovaj, u Mađarskoj, kao i u susednim zemljama kao što su Češka, Poljska i Slovačka, ima izuzetan značaj. To su, naime zemlje u kojima je dotok direktnih stranih investicija imao primaran značaj. Sada je veliko pitanje kada će se krenuti u obrnutom pravcu, tj. Postepenom, ali i krajnje opreznom smanjenju naglo podignute kamatne stope.