Prema pisanju tog lista, koji se poziva na jedan poverljiv izveštaj, MMF je ocenio da bi zona evra mogla da omekša kriterijume za pristupanje u toj meri da bi ove zemlje mogle da postanu kvazičlanovi, odnosno bez mesta u Evropskoj centralnoj banci, piše list. To omekšavanje kriterijuma važilo bi, prema pomenutom izveštaju, za zemlje istočne i centralne Evrope koje su članice EU.

“Za zemlje EU 'evroizacija' nudi velike prednosti, naročito u rešavanju problema akumulacije duga u devizama, smanjila bi neizvesnost i obnovila poverenje”, stoji u izveštaju MMF-a koji citira britanski list. MMF ocenjuje da bi bez 'evroizacije' rešavanje problema dugova zahtevalo obimno smanjenje izdataka u nekim zemljama”, piše list.

EU neće dozvoliti brzu “evroizaciju”

Izveštaj MMF-a nije danas u EU izazvao veće interesovanje, a uslovi za prihvatanje evra se ni nadalje neće menjati, objavile su svetske agencije.

Evropska komisija je odbila da direktno reaguje na članak, saopštivši da je reč o starom izveštaju i da je EU, povrh svega, od momenta kada je MMF realno izradio taj izveštaj, do sada uradila dosta za srednjeevropski region u borbi protiv finansijske krize.

"Čini se da se radi o internom izveštaju MMF-a, koji je, povrh svega, star mesec dana. Nećemo ga ni komentarisati", reagovao je jedan neimenovan predstavnik EK.

Predsednik ECB-a Žan-Klod Triše i predsednik grupacije ministara finansija zone evra Žan-Klod Junker su nedavno saopštili da nikome neće biti olakšani uslovi za prihvatanje evra kao sredstva plaćanja i da svaki od kandidata za stupanje u zonu evra mora da ispuni sve propisane kriterijume. To znači dovoljno nisku inflaciju, ispunjavanje uslova u oblasti maksimalne visine budžetskog deficita i državnog duga i monetarnu stabilnost koju će zemlja potvrditi tokom dve godine ostajanja u mehanizmu promenljivih kurseva.