Krkobabić je rekao da postojeći predlog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, ima podršku Saveza penzionera koji ima 950.000 članova, ali da sindikati koji pregovaraju sa Vladom i dalje insistiraju da, između ostalog, zaposleni koji imaju beneficirani radni staž u penziju idu sa 48, ne sa 53 godine, koliko je predloženo.

“Pojedini sindikati i Savez penzionera su protiv izmena, jer bi takva rešenja mogla da uruše čitav sistem”, rekao je Krkobabić i napomenuo da nema ništa protiv da se “neke odredbe promene, ako MMF pristane i država stane iza toga”.

On je na konferenciji posvećenoj reformi penzionog sistema u organizaciji dnevnika Danas rekao i da su se predstavnici međunarodnih finansijskih institucija zalagali za oštrija rešenja od onih koja su na kraju usvojena, ali da država nije na to pristala.

“U najvećem broju država starosna granica je pomerena na 67 godina. Mi smo daleko od toga, da ne govorimo o povoljnijim rešenjima unutar sistema”, rekao je Krkobabić.

On je podsetio i da postojeći predlog zakona donosi povećanje minimalne penzije za jedan odsto, penzije poljoprivrednika za šest odsto, kao i da u 2011. budu tri usklađivanja.

Krkobabić je odbacio optužbe sindikata da je on taj koji sprečava da se u Predlog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju uvrste neki od sindikalnih zahteva i da dodao da je penzijska reforma reforma rezultat rada nekoliko ekspertskih timova, a ne njegova privatna stvar.

„Ako bi iko želeo da penzije budu veće, onda sam to ja. Činim sve da zaštitim prava penzionera, ali kao odgovoran čovek, moram voditi računa i o mogućnostima države”, dodao je on.

Krkobabić je naveo podatak da u Srbiji muškarci, u proseku, primaju penziju 16 godina i ostvare 37 godina radnog staža, dok žene u penziji prosečno provedu 18 godina, sa ostvarenih 31 godinom radnog staža.

“Pokrivenost staža doprinosima iznosi 51 odsto i čak i kad bi se doprinosi uplaćivali za svi zaposlene, taj procenat ne bi bio veći od 65 odsto i država bi i dalje morala razliku da pokriva iz budžeta”, rekao je Krkobabić.

U snimljenoj video izjavi, Bogdan Lisovolik, šef MMF-a, rekao je da deficit penzionog fonda u Srbiji, koji iznosi skoro dve stotine milijardi dinara “jedan od najvećih koji je video“ i da je bolje da se taj deficit nadoknadi kroz privredni rast, ne kroz povećanje stopa doprinosa.

Lisovolik je rekao da penzijska reforma, u demografskom i ekonomskom smislu, i da Srbija mora da smanji udeo bruto domaćeg proizvoda, koji odlazi na finansiranje penzija, a koji sada iznosi 13 odsto. “Ako reforma bude uspešna, taj procenat će biti smanjen. Poređenja radi, u Rumuniji se na penzije troši osam odsto BDP-a”, naveo je Lisovolik.