Predstavnici MMF-a u tekstu za današnju Politiku, a pod naslovom "Zašto je penzijskom sistemu Srbije potrebna reforma" ukazali su da iako srpske penzije nisu visoke one predstavljaju veliki teret za ekonomiju.

"Na primer, izdvajanja Srbije za penzije (čak i bez vojnih penzija) bila su iznad 13 odsto BDP-a u 2009. U okviru EU jedino Italija ima veći procenat troškova za penzije", naveli su Jeger i Lisovolik.

Oni su kao problem naveli i to da je broj penzionera i registrovanih zaposlenih u Srbiji gotovo isti, pa praktično, svaki radnik koji plaća doprinose mora da deli svoj dohodak sa penzionerom, i preko doprinosa za penzije i kroz poreze.

"Ako bi troškovi Srbije za penzije i dalje rasli, mogli bi da gurnu ekonomiju i budžet u dva začarana kruga. Prvo, veća izdvajanja za penzije će zahtevati veće doprinose i poreze, što bi ugrozilo rast i zapošljavanje u zvaničnom sektoru i izazvalo pritisak da se opet povećaju porezi i doprinosi", upozorili su predstavnici MMF-a.

Oni su ukazali i da Srbija ima dve opcije, da "čeka i nada se" i većim uplatama doprinosa za socijalno osiguranje ili sprovodi reforme dok se pritisci i dalje mogu kontrolisati, a reformske mere sprovoditi u fazama, kako bi i radnici i penzioneri imali vremena da se prilagode.

"Izmenjeni zakon Srbije o penzijama, trenutno pred parlamentom, zaista je relativno skroman korak u pravom smeru. On ukida neke opcije za prevremeno penzionisanje, povećava minimalnu starosnu granicu za penzionisanje za pet godina, na 58, smanjuje beneficije za porodične penzionere i povećava broj godina uplaćenih doprinosa za žene na 38", obrazložili su Jeger i Lisovolik.

Oni su precizirali i da će se navedene promene sprovoditi u fazama veoma postepeno, neke do 2023. godine, a procenjena finansijska ušteda od navedenih koraka je mala i odložena.

"Ušteda će postepeno do 2015. porasti na samo 0,1 odsto BDP-a. Maksimalne godine za penzionisanje žena ostaće 60 i neće se snižavati nivo penzije u slučaju penzionisanja pre ove godine", precizirali su predstavnici MMF-a dodajući da će zakon pomoći najugroženijima, jer će minimalna penzija biti povećana.

Prema njihovim rečima, predloženi zakon sadrži i indeksacionu formulu koja će penzionerima u potpunosti nadoknaditi inflaciju, plus dodatno uvećanje za deo rasta BDP-a. Ovo indeksaciono pravilo mora da se dosledno poštuje i pomoći će da se izbegne periodično "vanredno" prilagođavanje, koje je u prošlosti pogoršavalo finansije penzijskog sistema.

"Predložena reforma penzionog zakona u Srbiji je korak u dobrom smeru. Mogla bi zapravo da se shvati i kao osnovni minimum za neophodne reforme. Neuspeh njene primene povećao bi verovatnoću da će kasnije morati da se primene mnogo strože reforme penzijskog sistema", zaključili su Jeger i Lisovolik.