On je na predstavljanju novog modela rasta rekao da se ne radi o listi želja, već da je to model zasnovan na parametrima koji su dokazani u drugim zemljama. Dobra razvojna politika se po novom modelu rasta zasniva na povećanim investicijama, koje bi trebalo da rastu po stopi od 9,7 odsto godišnje, a da bi se to desilo privredni ambijent mora biti atraktivan, rekao je Cvetković.

Drugi stub novog modela rasta zasniva se na podršci poljoprivredi i prerađivačkoj industriji, to jest na razvoju razmenjivih dobara, kako bi se povečao izvoz, kaže premijer.

Treće, država mora da nastavi ulaginja u infrastrukturu, ne samo u puteve i železnice, nego i u informatičku infasrtrukturu, rekao je on.

Prema Cvetkovićevim rečima, Srbija više nema para da finansira potrošnju veću od proizvodnje, što je od 2000. na ovamo bio slučaj, pa je zato novi model rasta neophodan.

           

Politički izazov glavni

Glavni izazovi da novi privredni model zaživi  biće politički, jer je sledeća godina predizborna, ocenili su ekonomisti koji su uradili studiju Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020.

Prema rečima jednog od autora, profesora Pavla Petrovića, povećanje plata i penzija koje je dogovoreno sa MMF ugrađeno je u novi model rasta, s tim što je po modelu, predviđeno odmrzavanje za april, umesto za januar.

     

„Do kraja godine će stopa inflacije biti visoka što će se odraziti i na rast cena u sledećoj godini, pošto će dogovoreno povećanje plata u januaru pratiti rast cena u poslednjih pola godine“, objasnio je Petrović.

Prema novom modelu rasta, plate i penzije bi trebalo da rastu po stopi upola nižoj od stope rasta BDP-a.
 

Prosečan rast BDP-a 5,8 odsto

Ključni predlog novog modela rasta jeste da se rast potrošnje zameni rastom ulaganja. Trebalo bi da se učešće investicija u BDP poveća na 25 odsto u 2015. godini i 28 odsto u 2020, dok bi učešće potrošnje u BDP-u bilo smanjeno sa 92,5 odsto u 2011. godini, na 81 odsto u 2020.    

Učešće izvoza roba i usluga u BDP-u bilo bi povećano sa 27,6 odsto u 2009, na 65 odsto u 2020, dok bi platno-bilansni deficit bio smanjen sa 7,1 odsto BDP-a u ovoj godini, na 3,3 odsto, koliko se očekuje u 2020.

Time bi se postigao prosečan godišnji rast BDP od 5,8 odsto i njegova vrednost bi 2020. dostigla 52,7 milijardi evra, ili blizu 8.000 evra po stanovniku.     

Tom dinamikom, do kraja posmatranog perioda zaposlenost bi porasla za 16,9 odsto, odnosno bilo bi otvoreno oko 430.000 novih radnih mesta.      

Prema pretpostavkama novog modela rasta, prosečan rast industrijske proizvodnje u periodu 2011. do 2020. godine projektovan je na 6,9 odsto na godišnjem nivou.    

Osnovu za rast proizvodnje omogućio bi obiman rast investicija sa 4,9 milijarde evra, koliko su bile 2009. godine, na skoro 15 milijardi evra, koje se očekuju u 2020.    

Direktne strane investicije imaće veoma važnu ulogu i trebalo bi da dostignu nivo od 2,3 milijarde evra godišnje.   

Na izradi postkriznog modela privrednog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. radio je tim vodećih ekonomskih stručnjaka iz Srbije, okupljenih oko Fonda za razvoj ekonomske nauke pri

Ekonomskom fakultetu i publikacije Ekonomskog instituta Makroekonomske analize i trendovi, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).