Taj rast baziran je na rastu izvoza u 2010, od prosečnih 16 odsto mesečno, rekao je premijer.

Premijer Srbije rekao je da zna da je građanima teško, ali je dodao da ni Vladi nije lako.

Cvetković je istakao i da Vlada često ima konflikt interesa sama sa sobom, jer sa jedne strane želi da budžet bude više okrenut kapitalnim investicijama, a manje tehničkoj potrošnji, a sa druge strane želi da se povećaju plate i penzije.

"To je u sukobu jedno sa drugim, a rešavanje tih konflikata je opterećeno stavovima koji nisu čisto ekonomski. Nije problem u ekonomskom znanju nego u rešavanju konflikata u Vladi", naveo je premijer.

Uoči predstavljanja novog modela rasta Srbije, najavljenog za 8. oktobar, Cvetković je ponovio da je dosadašnji model rasta neodrživ te da je on uticao na mogućnost Srbije da odgovori na izazove krize. “Novi model mora biti baziran na proizvodnji razmenjivih proizvoda i povećanju izvoza, koji će omogućiti pozitivnu trgovinsku razmenu”, zaključio je premijer.

On je kazao da je u prvom kvartalu Srbija bila jedina zemlja u okruženju koja je ubeležila rast BDP-a, dok je u drugom odmah iza Slovenije, koja je imala najveći rast u regionu, od 2,2 odsto.

         

Četvrti poslovni okrugli sto s predstavnicima Vlade Srbije bavi se prevazilaženjem krize i novom strategijom privrednog rasta, efektima aranžmana s MMF-om, reformom poreskog sistema i merama Vlade za ublažavanje krize.

Na konferenciji učestvuju i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, ministar za energetiku Petar Škundrić, guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik, generalni direktor Delta Generali osiguranja Nebojša Divljan i direktori najvećih kompanija u Srbiji.

Biće razmatrana i pitanja reindustrijalizacije, mera za smanjenje nezaposlenosti, monetarne politike NBS-a, budućnosti tržišta kapitala i reformi javnog sektora.

 

Ćirić: Pomoć za preduzeća i u 2011.

Ministarstvo ekonomije će insistirati na tome da i u budžetu za 2011. budu programi za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize i da bude nastavljeno pružanje pomoći preduzećima, rekao je Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

On je na okruglom stolu kazao da te mere treba nastaviti kako bi mnoga preduzeća mogla da prežive dok se efekti svetske ekonomske krize dodatno ne oslabe.

Ćirić je, komentarišući podatak da je vrednost potrošačkih kredita premašila vrednost svih investicionih kredita, rekao da je građanima odobreno 220 miliona evra potrošačkih kredita i da taj podatak govori koliki su teret ekonomske krize podneli građani.

On je istakao da se to naročito odnosi na onaj deo građana čije su plate i penzije zamrznuti već dve godine. S druge strane, rekao je Ćirić, preduzeća su dosta oprezna kad uzimaju investicione kredite jer je to ugovorni odnos s bankama na period od pet do sedam godina.