Tu mogućnost već je iskoristila njena sugrađanka Dragana Nejković, koja danas radi u Centru za komunikacije Tigra. Ona kaže da joj je, pored novca za pristojan studentski standard, stipendija značila i zbog toga što je u Tigru mogla da računa na siguran posao i mogućnost daljeg usavršavanja.

Stipendirajući studente, ovo preduzeće je, prema rečima Milivoja Nikolića, izvršnog direktora za kadrove, regrutovalo čak 80 odsto sadašnjih zaposlenih sa visokom stručnom spremom. Poslednjih nekoliko godina, stipendije su, na izvestan način ponovo “u modi“, a kompanije ih koriste i za promociju korporativne odgovornosti u zajednici.

Iako o tome ne postoji precizna evidencija i mnogi stipendisti su i dalje na studijama, poznavaoci teme, potvrđuju da se deo stipendista zaposli u kompaniji koja ih je stipendirala, dok neki nastavljaju školovanje i posao odlažu za kasnije.

“Kaljenje” budućih menadžera

Poslodavci sve češće koriste prakse kao legitiman način da regrutuju nove zaposlene, potvrđuje za Ekonom:east i Dejana Lazić, direktorka Centra za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu: “Na taj način, kompanije imaju prilike da se iz prve ruke upoznaju sa kvalitetom mladih ljudi a onda da ih, ili odmah po okončanju prakse zaposle, ili da u budućnosti raspolažu kadrom koji je proveren, stručan i lojalan”.

Pojedini programi uz finansijsku podršku imaju i pripremu odabranih grupa studenata za menadžerske pozicije u međunarodnim kompanijama. Po pravilu, tokom prakse sa studentima svakodnevno rade mentori, menadžeri u kompaniji, koji im postavljaju različite vrste zadataka, prenose znanje i prate njihov razvoj, istovremeno ocenjujući njihove kompetencije.

 

Coca-Cola Hellenic, na primer, bira stipendiste među studentima koji su upisali treću godinu i imaju prosek veći od 8,5. Dok su u programu Coca-Cola talenti, oni dobijaju 2.000 evra po godini studija i imaju mogućnost da, radeći sa ljudima iz kompanije steknu iskstvo i razviju takozvane „meke“ veštine. A to su, između ostalog, upravljanje projektima, poslovna komunikacija i timski rad, razni načini prezentovanja, a radi se i na razvijanju liderskih sposobnosti. “Ukoliko žele, mogu i na praksu u kompaniji, a nakon završetka programa, zavisno od pokazanih rezultata, interesa i naše potrebe postoji mogućnost i zaposlenja u kompaniji”, kažu u Coca-Cola Hellenic-u.

I Vip mobile godišnje stipendira 20 studenata kojima plaća školarinu za prvu godinu diplomskih studija na fakultetu koji su upisali. Još imaju dva meseca plaćene prakse u kompaniji, pod mentorstvom jednog od iskusnijih menadžera, i trodnevnu posetu centrali kompanije u Beču i austrijskom Telekomu. Od 40 nagrađenih stipendista iz prve dve generacije, danas je osmoro zaposleno u VIP-u, a petoro je angažovano na pojedinačnim projektima. “Za nova radna mesta uvek prve kao kadidate razmatramo stipendiste, ukoliko ispunjavaju uslove koje nalaže pozicija”, kažu u Vipu.

Ivana Stevanović, stipendistkinja Vip-a, sada zaposlena u toj kompaniji, smatra da je za stipendiste najveća korist to što se upoznaju sa načinom rada u velikim kompanijama i poslovnom kulturom koja je sasvim drugačija od kulture na fakultetu ili u manjim firmama. Slično razmišlja i Bojana Nenadović, polaznica programa Management Trainee u kompaniji British American Tobacco (BAT), koji nije klasična stipendija, već je osmišljena tako da se talenti kroz rad u kompaniji uvedu u veštine menadžerskog posla.

Glavna prednost, ističe, pre svega je što mladi profesionalci prolaze rigoroznu selekciju. Potom, uz podršku dva menadžera koji prate njihov razvoj, rade na različitim projektima i postepeno se pripremaju za juniorsku menadžersku poziciju, uz otvorenu mogućnost da, budući da kompanija posluje globalno, naprave i internacionalnu karijeru.

S druge strane, iskustvo stipendista Fonda dr Zoran Đinđić, pokazuje da rad u globalnim firmama ne mora biti samo odskočna daska za napuštanje Srbije, već i za sticanje iskustva koje će kasnije primeniti u zemlji. Od 145 stipendista koliko je od 2004. do 2009. obavilo praksu u Nemačkoj, oko 40 odsto radi u nemačkim kompanijama, pri čemu 36 odsto u Srbiji i samo četiri odsto u inostranstvu. Nekoliko kompanija, među kojima su Metro Cash & Carry, WAZ Media Group i razvojna banka KfW, zaposlile su u filijalama u Srbiji praktikante odmah nakon povratka iz Nemačke. Takođe, skoro svaki treći stipendista zaposlio se u domaćoj kompaniji ili instituciji, a oko 30 odsto je nastavilo da studira.

Podrška

 

Ne treba, naravno, zaboraviti ni interes države u svemu tome. Marko Banković, upravnik Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Kragujevcu, smatra da država kroz ovakve programe dobija na kvalitetu radne snage i dodaje da bi bilo dobro kad bi se oni više približili formalnom obrazovanju, tako što bi se, recimo, za obavljene prakse ili rad na projektima dobijao određeni broj bodova. Nebojša Rako, predsednik Asocijacije HR profesionalaca pak, predlaže da država podrži povezivanje talenata i kompanija preko karijernih centara, ali i projekte letnjih škola u kojima se studenti, u direktnom kontaktu sa ljudima iz firmi, upoznaju sa osnovnim menadžerskim veštinama.

“Na taj način bi se, recimo, 30 do 40 odsto moglo zaposliti, a neki bi mogli da se stipendiraju za dalje studije“, kaže Rako za Ekonom:east i procenjuje: “Kad bi mogli da računaju da će ovde dobiti znanje i posao i priliku da naprave karijeru, manje bi bilo onih koji žele da odu, jer bi u inostranstvu morali da krenu od nule“, procenjuje Rako.

Ka zadržavanju talenata usmerena je i Strategija karijernog vođenja i savetovanja, koju je usvojilo Ministarstvo omladine i sporta. Ona bi, prema rečima ministarke Snežane Samardžić-Marković, između ostalog, trebalo da omogući da se talenti u čije je školovanje država uložila oko sedam miliona evra, dalje prate preko centara za karijerno vođenje i savetovanje, sa ciljem da ostanu u zemlji.

Ako se u toj nameri bude uspelo, možda Srbija neće biti pretposlednja od 133 države po odlivu mozgova, na koje je svrstao poslednji Izveštaj o globalnoj konkurentnosti (Global Competitivness Report) Svetskog ekonomskog foruma.