632. U Medini umro Abul Kasim Muhamed, osnivač islama, monoteističke religije zasnovane na Kuranu. Sproveo političko i versko ujedinjenje Arapa i time stvorio osnovu za njihovu vojno-političku i kulturnu ekspanziju prema Istoku i Zapadu.

1695. Umro holandski astronom, matematičar i teorijski fizičar Kristijan Hajgens. 1655. otkrio Saturnov prsten i jedan njegov satelit, objasnio način prostiranja svetlosti i konstruisao časovnik s klatnom.

1809. Umro engleski političar i pisac Tomas Pejn, autor dela "Zdrav razum" i "Američka kriza", u kojima je podržao Deklaraciju nezavisnosti američkih kolonija.

1810. Rođen nemački kompozitor Robert Šuman, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma.

1869. Rođen američki arhitekta Frenk Lojd Rajt. Prvi u SAD upotrebio armirani beton i industrijski građevinski materijal. Konstruisao niz građevina, uključujući Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel Imperijal u Tokiju.

1871. Austrougarski car Franc Jozef i objavio odluku o ukidanju Vojne krajine, a koja je sprovedena 1873. Krajina bila austrijski granični pojas prema Turskoj. Posle uspostavljanja Austro-Ugarske monarhije, 1867, kad je uvedena opšta vojna obaveza, izgubila vojni značaj.

1876. Umrla francuska književnica Žorž Sand, preteča feminizma, autor sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča. Ostavila obimnu prepisku i memoare.

1883. Francuska uspostavila punu kontrolu nad Tunisom, svojim protektoratom od 1881. Tunis stekao nezavisnost 1956.

1916. Rođen engleski biohemičar Frensis Henri Kompton Krik, dobitik Nobelove nagrade za medicinu 1962. Razjasnio strukturu i oblik molekula dezoksiribonukleinskih kiselina i njihovu ulogu u prenošenju naslednih osobina.

1921. Rođen indonežanski general i diktator Suharto. Uz pomoć vojske 1967. postao premijer preuzevši ingerencije i šefa države Ahmeda Sukarna. Od 1968. predsednik Indonezije, do 1998, kad je pod pritiskom studentskih demonstracija i nemira prinuđen da podnese ostavku.

1929. Margaret Bondfild postavljena za ministarku za rad. Prva članica Vlade u britanskoj istoriji.

1940. Nemačke krstarice Šarnhorst i Gnajsenau u Drugom svetskom ratu potopile britanski nosač aviona Glorijus i razarače Ardent i Akasta. Poginulo više od 1.500 ljudi.

1941. Britanske snage i jedinice Slobodne Francuske u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju na Siriju da bi sprečile osnivanje baza Sila osovine.

1942. Japanske podmornice u Drugom svetskom ratu bombardovale najveći australijski grad Sidnej.

1943. Umro srpski matematičar Mihajlo Petrović, osnivač Beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske kraljevske akademije.

1946. Umro nemački pisac Gerhart Hauptman, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1912..

1965. Armija SAD u Južnom Vijetnamu dobila ovlašćenje da preduzima ofanzivne operacije.

1986. Uprkos optužbama da je kao nacistički oficir u Drugom svetskom ratu odgovoran za zločine u Jugoslaviji i Grčkoj, bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kurt Valdhajm izabran za predsednika Austrije. Bojkotovao ga gotovo ceo svet.

1993. U svom pariskom stanu ubijen Rene Buske, šef francuske policije za vreme nacističke okupacije zemlje u Drugom svetskom ratu.

1995. Grupa marinaca uspešno okončala akciju spašavanja kapetana Skota O'Grejdija, čiji je avion F16 šest dana ranije u severozapadnoj Bosni oborila vojska bosanskih Srba.

1998. Umro nigerijski general Sani Abača, vlast preuzeo general Abdulsalam Abubakar, deveti vojni šef države u istoriji Nigerije.

2001. Briselski sud proglasio krivim i tražio doživotnu robiju za četiri osobe, među njima dve opatice, zbog zločina u Ruandi. Savet ministara Ruande saopštio u decembru da je u toj zemlji 1994. ubijeno više od milion ljudi.

2001. U jednoj školi u Ikedi, Japan, mentalni bolesnik nožem usmrtio osam učenika, a 15 nastavnika i učenika ranio. Najveće masovno ubistvo u toj zemlji od 1995, kada je od trovanja gasom u podzemnoj železnici u Tokiju umrlo 12, a na hiljade ljudi osetilo poledice trovanja.

2004. Predsednik Kine Hu Đintao doputovao u posetu Poljskoj, prvu posetu nekog šefa kineske države Varšavi posle 55 godina.

2006. Francuskinja Rafaela le Guvelo prva osoba koja je prešla Indijski okean na dasci. Provela 60 dana na specijalno dizajniranoj dasci, dugoj sedam metara.

2009. Danci se na referendumu izjasnili za promenu Ustava, kojaće omogućiti da ženski naslednici krune imaju ista prava kao i muški naslednici za dolazak na tron.